Лудница као медијум за изливање емоција

Игром случаја ова институција за ментално здравље ипак није сасвим изгубила свој кредибилитет у нашој Србији. И поред релативизованих критеријума за улазак или њено напуштање, популарна '' Лаза '' још увек улива страх у душе пролазника. Решетке и уздаси који се кроз њих провлаче, чине атмосферу како у згради тако и ван ње. Ипак, и поред свега, ова установа је идеално место за све изливе нежности према вољеној особи. Тако се и дешава да понекад на овој згради осване и нека лепа порука....

Путевима кроз шуму

 

 Дрво поред пута или на њему. Можда би цела ствар и имала неког смисла када би нам неко објаснио да ли је пут изграђен након израстања дрвета или не? Мени се нешто чини да је прво израсло дрво, а да је асфалт дошао после.

CHE CocaCola

Србски мали привредници, волели би у циљу стицања профита да споје неспојиво. Ова наизглед парадоксална реклама можда јесте права слика духовног стања у коме се налази Србски народ. Жеља за зарадом надилази све идеолошке баријере и границе. Жеља за зарадом и материјалним, превазилази разлике и уједињује у истој жељи и комунисте и капиталисте. Без обзира на све привидне разлике, јасно је да се њихове идеологије не заснивају на духовним или моралним вредностима већ на материјалним. Ако једна идеологија почива само на материјалним вредностима, док оне моралне изостају из целе приче, онда је сасвим очекивано да ће припадници такквих идеологија почети да се понашају не како налаже морал већ како захтева профит. Тако се и долази до закључка да ће Че, продавати кокаколу или да ће вођа овдашњих анархиста живети у лепој кући у елитном делу града. Ништа необично, за земљу без логике и идеологију без морала.  

Противградном против грађана

Ништа необично, догађа ли вам се да у ваше купатило улети противградна ракета? Наравно, догађа се... Догађало се да у нечије купатило улети и обична ракета ваздух - земља типа '' томахавк ''. На сву срећу у датом моменту никога није протерало. Изгледа да је неко упркос обуци, образовању и свему осталом, погрешно протумачио намену противградних ракета. Тако се догодило да је противградна ракета употребљена против оближњег градског насеља. Овакве бизарне несреће не покрива ни држава а ни приватне осигуравајуће куће.

Извор информација...

Градоначелник Врања продао част Србије за шуфла коњака

Приликом своје посете Русији градоначелник Врања одлучио је да осрамоти земљу из које долази и да том приликом украде флашу коњака са неког пријема на коме је био. Да ствар буде гора коњак је исклизнуо из његовог сакоа и разбијо се... Ја разумем да човек украде флашу коњака током свог приватног боравка у Русији. Разумем помало и избор пића који је направио. Али не разумем зашто један Србски град води човек који не може да се суздржи од ситних крађа на јавним скуповима. Ако не разумем ја разумеће Цвијић Јован који је у свом капиталном делу '' Балканско полуострво '' описао менталитет ове врсте људи.

Ако лаже Курир, Цвијић не лаже... Овакви људи заиста постоје.

Правда за педофиле

Негде тамо у далеком свету, чији ми део желимо постати, управо су дозволили слободан рад и деловање удружењу педофила. Некада када смо страховали од појаве хомосексуалаца на нашим улицама. питали смо се, онако са неверицом, шта ће се следеће догодити. Да ли ће и други настрани људи посегнути за својим правима и слободама. Наше најстрашније сумње су се обистиниле. Сада је само питање времена када ће се оваква удружења појавити и у другим земљама. Државе у којима се спроводи оваква судска пракса нама се представљају као примери слободе и демократије, односно друштва каквом треба тежити. Иначе ово ми се дешава већ данима. Када год помислим да се неко само болесно нашалио самном, испостави се да се ипак није нашалио.

Извор

Чувари отровне ракије

Предузеће за воћарство и виноградарство из Ниш-а, петнаест дугих година чувало је метил ракију предузећа '' Живадиновић '', заплењену 1998 године након серије смртоносних тровања метил алкохолом. Можда би ракија одлежала и коју годину више да је предходне вечери неко није украо из поменутог складишта. Најтежи задатак пред инспекторима нишке полиције, биће утврђивање мотива за извршење кривичног дела. Нико паметан, а таквих је у Србији мало, неби излагао себе опасности, крадући потпуно неупотребљиву ракију коју нити може сам попити нити сме коме продати. Да ситуација буде још конфузнија поставља се још једно сасвим логично питање. Ко је и због чега, чувао ову ракију? Ракија није нуклеарни отпад па да се мора складиштити на посебно уређеним локацијама. Могли су је једноставно просути у сливник у купатилу. Али ипак нису. Неко би можда помислио да је ракија сасвим исправна те да се неко намеравао у потаји окористити њоме. Међутим није. То је сасвим искључено. Да је ракија ишта ваљала или би је шефови продали или би је ноћни чувари попили. Било како било, ја се још увек питам, ко је имао мање памети, да ли ови који су чували неупотребљиву ракију или ови који су је однели са собом. 

Извор

Ето сетих се да кад се ради о ракији, ствари никада нису биле баш сасвим јасне у нашој Србији. У време другог светског рата, негде на простору села Ба, једаном припаднику равногорског покрета пошло је за руком да украде од неког домаћина буре с ракијом.
Након хапшења од стране Србског Добровољачког Корпуса, код осумњиченог је пронађено празно ракиско буре и висок ниво алкохола у крви. На суђењу је осумњичени изнео следећу одбрану:
- Шта сте урадили са ракијом?
- Попијо сам је.
- Цело буре?
- Не, попијо сам пола бурета.
- Шта сте урадили са другом половином?
- Продао.
- Шта сте урадили са новцем?
- Пропијо сам га.