Азил за хомосексуалце

380 квадрата у строгом центру Београда добило је прилично чудну сврху и намену. Неће овде бити отворен нити вртић нити колективни центар за прихват интерно расељених лица са Косова и Метохије, ни студентски дом, ни студентска ментза ни народна кухиња. Наравно нико овакве ствари није ни очекивао, из разлога што се у нашој Србији о оваквим пројектима већ дужи низ година уопште ни не размишља. Тако да нам није много ни жао што свега тога нема у довољним количинама. Међутим када сам чуо да се у центру града отвара азил за хомосексуалце, просто сам пожелео да се у том простору ако већ неможе ништа паметније, отвори макар једана велика самопослуга.

Овакав азил ће заузимати простор али и трошити наш новац. Не називам га азилом из неке зле намере већ из разлога што то никако не може бити ништа друго осим тога што јесте. Ако ће испред објекта стално бити паркирана интервентна, онда се ипак ради о чуваном простору односно азилу или сигурној кући. Незнам шда више да вам кажем, и сами сте сведоци бесмисленог света у коме живимо. Сада смо принуђени да дајемо свој новац групи људи која је из неког разлога изашла из својих станова и почела да нам говори о својим сексуалним склоностима и афинитетима. А нас то нити је занимало, нити нас је ко питао да ли нас занима. Били ви против тога или не. Чинило вам се то настраним или симпатичним, морам да приметим да није лепо трошити новац грађана на испуњавање жеља групе људи док се остали боре за задовољење основних животних потреба као што су кров над главим, право на рад или на исхрану.

Тако да бих вам саветовао да ипак нешто покушате да промените. Потпишите петицију за отварање неке веће самоуслуге. Држава нек да у закуп овај простор некој трговачкој компанији на 99 година по цени од 1 динар. Држава нек их ослободи плаћања комуналија. На овај начин отворићемо двадесетак радних места.

Извор информација - ДвериСрбске

7 година од независности Црне Горе

Поводом 7 година од независности Црне Горе изашла је и књига у популарној едицији For Dumies. У којој можете научити како да управљате сопственом банана републиком.

НВО активисти оставили гомиле ђубрета иза себе

Трг Николе пашића 30 5 2013 године. Одржан је сајам невладиних ( NGO ) организација. Све је протицало у најбољем реду док их није изненадила киша од које су морали да побегну... За собом су оставили гомиле ђубрета расутог по улици. Изгледа да су побегли толико далеко да се више никада нису вратили, макар да склоне хаос који су иза себе оставили. Интересантно је да они који имају највише грађанске свести управо најмање брину о својој животној средини. Нормалан човек би помислио да се ради о неким људима који су плаћени да изговарају свој текст али не и да следе убеђења која износе у јавност. У сваком случају највише смећа нашло се код LGBT популације али нису заистале ни бројне општинске организације попут Раковичких напредњака.

У сваком случају ево резултата њиховог рада...

http://www.youtube.com/watch?v=D7EcjVj8_fI

Стари Железнички Мост

У нашој Србији, старији објекти су у доста бољем стању него они изграђени у новије време. Више него логично, зар не? Некада давно у другом светском рату, Немци су у Београду саградили некакав мост за привремену употребу. Заправо донели су га са собом са неке друге реке и поставили га овде. Овај мост и даље је у употреби. Сваки воз који преко саве долази на главну железничку станицу мора прећи преко овог моста... Године су пролазиле а у Београду су изграђени нови мостови. Не само да су изграђени већ су стигли да буду и ремонтовани. Мост Газела коју су подигли комунисти није дочекала ни унуке својих градитеља а већ је морала бити комплетно реконструисана.

Стари железнички мост у пуном сјају.

У заборављеној Србији

  У заборављеној Србији

        Недавно сам боравио у једном забаченом делу Србије. Боравећи тамо стекао сам неки одвратан осећај, као да сам пар хиљада километара удаљен од остатка Србије. Стекао сам утисак да је тај остатак Србије потпуно заборавио на ову локацију унутар својих граница.

        Овде су ствари изгледају прилично другачије и то се осећа. Реке овог краја не теку у правцу Црног мора, као већина у нашој земљи, већ своје воде шаљу Јадранском мору. Вода дуго путује до тамо, преко две државе, заустављајући се на кратко у једном великом језеру, да би затим наставиле даље ка мору. Клима овог краја је другачија, мада прогнозу за овај део Србије не можете чути на телевизији. Овде је обично мало топлије него у остатку земље, такође овај простор прима и више падавина. Под утицајем је медитеранске климе која доспева до ових крајева дуж речних долина које пресецају високе планинске масиве. Дно ове котлине окружено је високим планинама на којима се дуго, све до маја задржава снег. Управо је тада најбоље време за посету. По ведроме дану са сваког дела велике зелене равнице виде се два скоро вертикална планинска ланца са белим врховима. Нешто што неби сте ни мислили да постоји у Србији.

        Иначе овде не долазе возови, аутобуси понекад али нема директних линија до Београда, мобилни оператери су неки сасвим други. Изненадићете се колико је ова област густо насељена. Становници ових крајева не говоре наш језик и прилично су агресивни и нетолерантни људи. Уместо ограде од кованог гвожђа или гипсаних лавића и свинги каквих има у Великом Мокром или Влаолама, њихове куће ограђене су зидовима од цигле. На таблама које означавају насељена места се налазе другачији топоними него у нашим крајевима. Тако вас неки пут табла може преварити. Помислите да се налазите у месту званом Скендраи а уствари то место има свој назив и на нашем језику. Зграде фарбају у црвено и црно а са бандера и електричних водова висе заставе разних држава света.

        Заборављена област некако се извукла из сећања нашег народа. Не спомињемо њено име већ годинама. Ретко ко од нас одлази тамо. Под називом Косово обично се подразумева простор косовске котлине, градови Приштина, Лепосавић, Косовска Митровица. Док је назив Метохија готово нестао из употребе.    

Столицоа и прозорско стакло

У неким нормалним земљама ученици столицу осим за седење користе и за разбијање прозора. У нашој Србији ученици столицом спречавају отварање прозора од стране ветра као и улазак истог у просторију.

Власт нуди бесплатне '' Курсаџије ''

Изгледа да владајућа партија нема много тога да понуди ових дана. Тренутно се у једном мање познатом Београдском насељу одржавају локални избори. Овом приликом владајућа странка је поред свих могућности којима располаже одлучила да своје бираче почасти бесплатним наступом не тако популарних '' Курсаџија ''. Морам одмах да похвалим потез владајуће странке. Свиђа ми се све што је бесплатно. Сећам се времена док сам хонорарно радио у агенцији за статисте која је плаћала 200 динара у готовом за седење у публици на снимању поменутих '' Курсаџија ''. Дакле оно за шта могу бити плаћен, мени моја власт нуди бесплатно.