Градоначелник Врања продао част Србије за шуфла коњака

Приликом своје посете Русији градоначелник Врања одлучио је да осрамоти земљу из које долази и да том приликом украде флашу коњака са неког пријема на коме је био. Да ствар буде гора коњак је исклизнуо из његовог сакоа и разбијо се... Ја разумем да човек украде флашу коњака током свог приватног боравка у Русији. Разумем помало и избор пића који је направио. Али не разумем зашто један Србски град води човек који не може да се суздржи од ситних крађа на јавним скуповима. Ако не разумем ја разумеће Цвијић Јован који је у свом капиталном делу '' Балканско полуострво '' описао менталитет ове врсте људи.

Ако лаже Курир, Цвијић не лаже... Овакви људи заиста постоје.

Правда за педофиле

Негде тамо у далеком свету, чији ми део желимо постати, управо су дозволили слободан рад и деловање удружењу педофила. Некада када смо страховали од појаве хомосексуалаца на нашим улицама. питали смо се, онако са неверицом, шта ће се следеће догодити. Да ли ће и други настрани људи посегнути за својим правима и слободама. Наше најстрашније сумње су се обистиниле. Сада је само питање времена када ће се оваква удружења појавити и у другим земљама. Државе у којима се спроводи оваква судска пракса нама се представљају као примери слободе и демократије, односно друштва каквом треба тежити. Иначе ово ми се дешава већ данима. Када год помислим да се неко само болесно нашалио самном, испостави се да се ипак није нашалио.

Извор

Чувари отровне ракије

Предузеће за воћарство и виноградарство из Ниш-а, петнаест дугих година чувало је метил ракију предузећа '' Живадиновић '', заплењену 1998 године након серије смртоносних тровања метил алкохолом. Можда би ракија одлежала и коју годину више да је предходне вечери неко није украо из поменутог складишта. Најтежи задатак пред инспекторима нишке полиције, биће утврђивање мотива за извршење кривичног дела. Нико паметан, а таквих је у Србији мало, неби излагао себе опасности, крадући потпуно неупотребљиву ракију коју нити може сам попити нити сме коме продати. Да ситуација буде још конфузнија поставља се још једно сасвим логично питање. Ко је и због чега, чувао ову ракију? Ракија није нуклеарни отпад па да се мора складиштити на посебно уређеним локацијама. Могли су је једноставно просути у сливник у купатилу. Али ипак нису. Неко би можда помислио да је ракија сасвим исправна те да се неко намеравао у потаји окористити њоме. Међутим није. То је сасвим искључено. Да је ракија ишта ваљала или би је шефови продали или би је ноћни чувари попили. Било како било, ја се још увек питам, ко је имао мање памети, да ли ови који су чували неупотребљиву ракију или ови који су је однели са собом. 

Извор

Ето сетих се да кад се ради о ракији, ствари никада нису биле баш сасвим јасне у нашој Србији. У време другог светског рата, негде на простору села Ба, једаном припаднику равногорског покрета пошло је за руком да украде од неког домаћина буре с ракијом.
Након хапшења од стране Србског Добровољачког Корпуса, код осумњиченог је пронађено празно ракиско буре и висок ниво алкохола у крви. На суђењу је осумњичени изнео следећу одбрану:
- Шта сте урадили са ракијом?
- Попијо сам је.
- Цело буре?
- Не, попијо сам пола бурета.
- Шта сте урадили са другом половином?
- Продао.
- Шта сте урадили са новцем?
- Пропијо сам га.

Куване помије - специјалитет куће

Позади иза студентске мензе на кошутњаку изливају се помије, сваког дана након ручка. У њима заједно кроз канал теку пасуљ и сарма, коске и наранџина кора. Понеко некада сврати, док шета кера, да би уштедео на псећој храни. Понекад се у нашем граду на улицама скупи сав људски отпад. Изливају се на тргове, анархисти, комунисти, либерали, равногорци, '' Наши '' и њихови. Сакупљају се на исти казан четници и партизани, заједничком идеологијом да се напоје. Сакупили су се да се изборе против капитализма, заједничког непријатеља, кога је створио отац њихов. У овој зељи логике нема. Пасија гробља и голи оток. Па чак и ако су убили Дражу, '' Наши '' се четници с комунистима и данас веома добро слажу. Уместо да плате за своја недела, за срушене цркве и манастире, уместо неке масовне туче, '' Наши '' се четници са њима мире. Сви исти а различити... Желудац нема идеологију, не бира никад чији хлеб једе, немамо за прасе ил' гибаницу, заједнички против корупције и беде. Бригаде јагњеће и равногорске постројене стоје, раме уз раме, двоје по двоје.



Извор ( од извора два путића, воде на две стране... трећим путем иду они што слободу бране )
     

Више од 22 године на бироу за запошљавање

Изгледа да ова земља живи ван времена. Односно изгледа да је време стало. Замислите да сте отишли на биро за запошљавање. Уредно се пријављивали на свака три месеца као што закон и логика налажу. И ништа... Нико вам никада није нашао посао. Прошло је 20 година, ви сте још увек на бироу. Није уопште битно какве квалификације имате. Чак и ако сте НКВ радник, 20 година је једноставно превише. Звучи апсурдно али дешава се. Провели сте 20 година седећи на каучу из разлога што неко није у стању да вам пронађе било какав посао. Овде не говоримо о томе да сте можда требали да устанете са кауча и посао потражите сами, него о томе да онај чија је сврха постојања да вам нађе посао, то није успео да обави прилично дуго времена. Довољно дуго времена да сада небисте успели ни да се обрадујете када би сте посао и добили.

Извор

Мушки стриптиз о трошку државе ( грађана )

Ево, само овде и можда нигде другде, можете присуствовати мушком стриптизу о трошку државе. Наиме изгледа да је општина Нова Црња ( то је иначе у северној Србији ) организовала овај еротски угођај за своје становнике поводом међународног дана жена. Ја лично незнам, нити сам икада чуо да је неко изабрао бизарнији начин да потроши новац својих грађана од овога што је учинио председник СО Нова Црња. Могао је једноставно да га стави себи у џеп. То би имало више логике и смисла, зар не. Међутим то није тако. Људи у Србији се не воде логиком него емоцијама. Ако човек пожели да организује стриптиз забаву за наше мајке, ћерке и сестре, онда он то и учини.

Што се види из приложеног 

О укусима се не расправља

Изгледа да и остатак цивилизованог света има проблема са здравим разумом. Некоме је управо ових дана дошао на идеју да направи кондоме са укусом сланине. Сама по себи, замисао да кондоми имају мирис или укус звучи поприлично бизарно. Како је жвакање или лизање празног кондома још бесмисленије, долази се до закључка да ће се ова вештачка арома конзумирати док је кондом у употреби. Што је само по себи опет прилично уврнуто.



Једном давно, пре много година док је орални секс још увек био сматран перверзијом, једна наша сељанка је на овакав захтев свог младића одговорила речима: '' Немој да ми гураш то у уста - ту мећем лебац! ''

Извор ове информације... Да не мислите после да лажем.