Власт и опозиција штите хомосексуалце.

Ово је слободна земља. Толико слободна, да у њој можете несметано промовисати психчке поремећаје као потпуно нормалну појаву. Овде се болест, проглашава здрављем, лудило је потпуно легално. И овога викенда планирана је парада и промоција противприродног блуда и неморала. Већи број психијатриских случајева шетаће градом, док ће нормални људи зазирати колико од њих толико и од више хиљада полицајаца који ће бити на располагању хомосексуалцима. Ове године на услузи хомосексуалцима по први пут биће и власт и опозиција. Медије, невладине организације и стране амбасадоре да и не спомињем. Дакле, ако и власт и опозиција подржавају хомосексуалце у њиховим намерама да склапају бракове или формирају дисфункционалне породице, поставља се питање да ли је овде остао било ко нормалан ко има политички легиримитет за вршење власри. Дакле ако све водеће политичке партије подржавају хомосексуалце у њиховим намерама, имају ли нормални грађани више било какву алтернативу осим ванинституционалне промене постојеће власти. Очигледно је да таква алтернатива више не постоји, с обзиром да на демократским изборима више немамо могућност да изаберемо некога ко се не залаже за права хомосексуалаца. Ову земљу не само да је напустила логика него су је напустили и сви они што ишта вреде. Већина тих људи оставила је своје кости борећи се за њену слободу. Тако да су овде остали само они који се нити буне нити их је више брига за било шта осим сопствене егзистенције.     

Пчела испод чепа ( или оса свеједно је.. )

Пчела испод чепа. Прилично редак призор у природи. Инсекти се обично сликају на шареним цветовима али може и испод чепа, што у многоме олакшава посао фотографу.

 

Сав бесмисао антиревизијонизма

Све до скора мислило се да је вођа озлоглашеног трећег рајха Адолф Хитлер одувек мрзио словене а нарочито међу њима нас Србе. Наравно одмах после Јевреја и Рома. Што је било сасвим довољно да наш народ почне сматрати Немце за архетипског непријатеља, без обзира на то што смо под њиховом окупацијом провели једва четири године, са релативно малим губицима у поређењу са другим окупаторима, попут, хрвата, турака, бугара или шиптара... Интересантно је да је и поред оваквог мишљења њиховог вође о нама, Србија под њиховом командом ипак била најбезбедније место за Србе током другог светског рата. О чему сведоче и бројни случајеви бекства из НДХ у Немцима окупирану Србију. Изгледа да су нас наши суседи ипак више мрзели него сам Адолф Хитлер.

Данас после читавог низа година, антифашистичке индоктринације, од вероватно истог извора сазнајемо нешто заиста фасцинантно. Ево текста али ако вас мрзи да читате препричаћу вам укратко о чему се ради. Поменути Адолф Хитлер, који је како су нас учили, мрзио словене и Србе, називао нас нижом расом, је како наводи овај извор био прилично контрадикторна личност. Замислите само, он је организовао отмице Словенске и Србске деце, са циљем да од њих ствара будуће аријевце. Релативно бесмислен поступак с обзиром да су сви генетичари тога доба, па и они у служби трећег рајха знали да су Германи, Словени и Романи припадници исте индоевропске групе народа односно - аријевци. Предпостављам да су га благовремено обавестили о свему томе... Али нека им буде... Ако су Хитлер, Химлер, Хес, Геринг, Гебелс и остали мрзили Србе и словене као нижа бића, чиме се онда објашњава то да су СС јединице ишле около по словенским земљама и сакупљале словенску децу како би се њихов генетски материјал користио у програму '' Лебенсборн '' за стварање нових припадника аријевске расе и Немачког народа? Овакав текст изнели су еминентни Руски научници са циљем заустављања ревизионистичких тежњи у историјској науци. Међутим овим текстом они лично су извршили ревизију Хитлеровог става о Словенима. Тако да се од сада може сматрати да Хитлр словене није сматрао нижом расом, већ генетским материјалом по свему равном генетском материјалу аријеваца.

Србија - Хрватска из ваздуха

Утакмица Србија Хрватска завршена резултатом 1 - 1 што и није тако лоше  с обзиром на духовно стање нашег народа. Снимљено пред крај текме. Маса народа је изашла са стадиона раније, вероватно јер им се досадило седети.

Београд из ваздуха

Чудни се овде свеци славе

Борба за веру јесте део превославне традиције. Полагање живота за своје ближње или за Господа представља највећи подвиг који можемо учинити за спасење себе и својих ближњих. Цркве су наше испуњене иконама светих ратника и мученика пострадалих за веру и Христа. Свети Цар Лазар, Свети Александар Невски, Свети Краљ Милутин, Свети Сава, Свети Евгеније Родинов и многи други знани и незнани мученици и ратници вековима су били пример борбе за крст часни и слободу златну.

У ово последње време почеле су се чудне ствари дешавати. Понеки свештеник а и понеко од верника почели су се другим примерима у свом животу водити. На стази погибељи и страдања својега пронашли су неке друге узоре којима би се у своме животу водили. Уместо Светих ратника почели су поштовати безбожне крсташке војнике - псе рата у служби римског папе. Оне што су под знамењем крста и под лажном заклетвом одлазили да пљачкају света места и убијају православне народе. Под изговором да штите светиње хришћанства они су их односили у своје сефове и ризнице како би их сачували од нас православних да их својим шизматизмом случајно не опоганимо. У земљи у којој се припадност православној вери некада плаћала сопственом крвљу, данас се поједини припадници православне вере клањају онима који су њиховим прецима огњем, мачем и прозелитизмом католичку веру наметали.

 Ha cлици je пoкojни свештеник Cтojaн Дамчевић, бивши cтapeшинa црквe Ружицe на Калемегдану.