Странице

уторак, 31. децембар 2013.

Празници могу бити опасни

Уместо да се радујете празницима, време је да се забринете за себе и своје најмилије. Живот је суров, срећа је ретка чак и у новогодишњој ноћи која је пред нама. Пред наа су бројни изазови и ситуације по живот опасне.

Пиротехника
Алкохол и други опијати
Масна рана и кркање
Неисправна крметина
Сеча Јелки ( жали боже дрвећа )
Пијани пандури
Кафанске тучњаве
Хитна која неможе свуд да стигне
Пуцњава из ватреног оружија
Секс без куртона
Поледица, мокри коловози, ладно...
Гажење у ноћном
Гужве по продавницама
Пијани Словенци свуд по граду

Шта ће кога да западне зависи од ситуације у којој се нађе. Дакле уместо да се опустите и препустите се забави, задржите висок притисак и одговарајући ниво тензије, напетости и опреза.
Масовни медији као што примећујете желе вас задржати под утицајем страха, како би се вама  лакше могло управљати. Човек у страху једино што жели јесте повећање безбедности. Тада забране, жандармерија, видео надзор и средства свеопште контроле људи постају сасвим прихватљив избор за малог уплашеног човека. Зато вас молим, опустите се вечерас. Поједите нешто масно и омажите тањир лебом, возите ауто на промилима, учините нешто бизарно тамо где постоји видео надзор... Не дозволите да вам орвеловски врли нови прописује дозвољени и не дозвољени начин забаве током празника. 

 

Нек се хитна вечерас усере од посла... Сретна вам нова година...

понедељак, 30. децембар 2013.

Novogodisnji vasar 2013 - 2014

Новогодишња куповина...

Празнично лудило је стигло у наш град и државу. Деда мразеви весело машу робом... Девет, деведесет девет! Деведесет девет, деведест девет! Новогодишњи рингишпил се почео окретати у супротном смеру од нормалног. Снижења су променила смер кретања.


уторак, 24. децембар 2013.

Стање редовно

Услед недостатка значајнијих догађаја, морам да пишем о редовном стању у граду ових дана. Ево пре неку ноћ, човек проваљивао у продавнице. И то наравно у оне мање. Уместо у неки веееелики хипермаркет, човек је упадао у пиљарнице и строве. Рекло би се ништа посебно... Ухваћеном човеку из џепова испадају новчанице од по двадесет, педесет па и пет стотина динара. Око њега је барем 6 полицајаца, неколико новинара а предпоставља се да се и маса света скупила да гледа. Стање је редовно, наша полиција не престаје да се хвали оваквим и сличним спектакуларним хапшењима криминалаца. Не кажем ја да је лепо красти касетофон из возила на паркингу или ситан новац из продавнице али у земљи у којој се кроз привредни криминал и системску корупцију узимају милиони евра, овакве ствари делују као крађа чоколадице са трафике на тркача... Уместо да ствар буде тако и третирана, дешава се сасвим супротно.

http://www.youtube.com/watch?v=daZzxfoNLQA

субота, 21. децембар 2013.

Помоћ или вређање људског достојанства


Ево како наша држава брине о особама са инвалидитетом. Конструкција са слике би требало да им омогући самосталан успон или силазак низ степенице. Устварни не могу тачно да проценим да ли би ово требало да буде знак добре воље или увреда за све људе са инвалидитетом.

петак, 20. децембар 2013.

Архитектура без логике


Могућност укидања дневног светла у становима, јесте једна од најодвратнијих идеја за које сам ја чуо. Захваљујући домаћим архитектама и градитељима ова идеја је успешно спроведена у дело у неколико зграда на Новом Београду. СоцијалРеализам као државни уметнчки концепт комунистичке републике Србије прихватио је ову идеју без већег двоумљења или размишљања.
Ево и како цела ствар изгледа у пракси. Ови прозори удаљени су једни од других свега десетак метара. Првих 4-5 спратова сунце никада није обасјало својом светлошћу.



понедељак, 16. децембар 2013.

Демократија - поредак без логике

Ево како функционише демократски поредак. Сав њен бесмисао можемо видети на примеру мале општине Оџаци. Овде су пре неки дан одржани локални избори за општинску власт.

Грађани могу дакле да бирају између више политичких партија, односно између више интересних група. Њихов избор зависиће од онога што им свака од ових група буде понудила.
Група под редним бројем 6 примера ради понудила је следеће:




Неко други је нудио обећања а неко конкретне и опипљиве ствари. Бирајући између конкретних материјалних добара и обећаних материјалних добара, већина људи, поучена досадашњим искуством са политичким интересним групама, одлучиће се за конкретну и опипљиву корист. Како одлазак на изборе није физички рад, нити представља нарочит напор, цена одласка на изборе и заокруживања броја 6 неће бити нарочито висока. Како незванично сазнајемо цене се крећу од 10-20 евра у готовом а може и у натури.

Узмимо за пример поменуту општину Оџаци. У њој живи око 27 000 људи са правом гласа. Ако један глас вреди 10 евра онда 27 000 гласова, вреди 270 000 евра. Наравно ако желите апсолутну већину од 100% одборника у скупштини општине. Ово вам свакако није потребно. Да би самостално формирали власт довољно је 51% односно 15 000 од могућих 27 000 гласова. Што нас доводи до цифре од 150 000 евра. Која се уз одређене ризике може још смањивати ако узмемо у обзир да је излазност на изборе ретко када већа од 75% као и то да ће неки мањи број људи гласати за нас из фамилијарних или пријатељских разлога. Било како било. цифра од 150 000 евра није никакво недостижно богатство. Већина предузетника и иоле способнијих људи може лако доћи до ове количине... Оно што хоћу да кажем јесте да не морате бити баснословно богат човек да би сте под својом контролим држали неку мању општину и сва њена природна и друга богатства. Ако вам се ово чини као ризична инвестиција, за овај новац евентуално можете купити два солидна стана у Београду.

Наравно да ово није нешто што је изводљиво за вас као појединца али за организовану политичку партију освајање мањих општина није компликован задатак. Дколе год је макар и теоретски могуће куповати општине и градове, демократија ће бити један од горих система власти које смо видели.

Ево и списка мањих општина и цена апсолутне власти у њима.

Барајево - око 20 000 бирача. Неопходна средства око 100 000 евра.
Сопот - око 15 000 бирача. Неопходна средства око 75 000 евра.
Мали Иђош - око 8 000 бирача. Неопходна средства око 40 000 евра.
Апатин - око 25 000 бирача. Неопходна средства око 130 000 евра.
Сремски Карловци - око 7000 бирача. Неопходна средства око 35 000 евра.
Тител - око 12 000 бирача. Неопходна средства око 60 000 евра.
Сремска Митровица - око 70 000 бирача. Неопходна средства око 350 000 евра.
Мали Зворник - око 9000 бирача. Неопходна средства око 45000 евра.
Страгари - око 4000 бирача. Неопходна средства око 20 000 евра. ( цена бољег аута )
Ћићевац - око 4000 бирача. Неопходна средства око 20 000 евра.








четвртак, 12. децембар 2013.

Без нервозе


Поред разних других забрана, уводе се и још неке. За разлику од првих, ове друге односе се на унутрашња стања душе. Тако је иза ових врата забрањено бити нервозан или раздражљив.

уторак, 10. децембар 2013.

Браћа Битићи и Гњиланска група - необична судска пракса у Србији

Судска пракса у Србији, земљи без логике, препуна је невероватних и до крајности бесмислених догађаја. Народ смо који воли суд и судске спорове. Највише се занимамо за породично и облигационо право као и за привредне и друге имовинско правне спорове. Поред бесмислених и вишедецениских парница између грађана у бесмислу ипак предњаче тужиоци и судије у случајевима који се гоне по службеној дужности.

Узећемо два најзанимљивија случаја. Браћу Битићи и Гњиланску групу... У првом случају Браћа Битићи долазе из Сједињених Држава на простор Косова и Метохије где се намеравају борити на страни терористичке организације '' Ослободилачка Војска Косова '' а против уставног поретка и територијалне целовитости државе Србије. Током својих задатака које су обављали, браћи се десило да их ухвате и сву тројицу убију. Што је сложићете се ризик који сваки терориста прихвата онога дана када се одлучи да се бави овим послом. Ништа необично, зар не? Необично је оно што долази касније... Овдашње тужилаштво веровали или не, сада потражује оне који су бранећи сопствену земљу од шиптарских терориста били принуђени да их убијају. Они траже да им се суди под оптужбом да побијеним терористима нису омогућили праведно суђење, већ су их уместо тога поубијали.

Можда ће вам овај други случај поближе објаснити какву то правду спроводи наше тужилаштво. Наиме некада давно ухваћена је једна већа група терориста припадника '' Ослободилачке Војске Косова '' која је имала ту срећу да доживи праведно суђење за своја недела. Ако неко обуче униформу терористичке организације или је макар и њен симпатизер, он је по сваком основу може бити осуђен за рушење уставног поретка једне суверене државе. Међутим ови момци су отишли и корак даље од парадирања у униформама, те су почели убијати Србске цивиле, војску и полицију. Они су данас слободни грађани републике Косово. Овдашње судске власти су их ослободиле свих оптужби и вратиле их кућама.

Познавајући судски систем ове државе у којем патријотама није дозвољена ни слобода јавног олупљања док се терористи ослобађају оптужби за масовне ратне злочине, могу рећи само једно. Када неправда постане закон, отпор је твоја дужност.

субота, 7. децембар 2013.

Псеудо ннационалистичке секте


Псеудо националистичка секта '' Kreativisticka crkva Srbije '' позива Србски народ да следи пут својих предака и одрекне се вере православне. У овом прогласу исписаном на зиду железничке станице Раковица Србски народ се позива да не дозволи да буде изманипулисан од стране ционистичког покрета, већ да им се у том прогону придружи. Позивају нас да следимо пут својих предака и ако верујем да мој предак неби разумео њихово латинично писмо на коме је иначе овај позив и упућен. Као што то обично бива, када погледамо на какав пут ови људи желе да нас врате, приметићемо истражујући мало по интернет мрежи да ови људи нису чак ни близу онога у шта су веровали наши стари пре примања Хришћанства. Креативистичка црква није некакво удружење старословенских пагана већ нешто сасвим савремено и нашим прецима прилично непознато. Негде у далекој америци, међу безбројним сектама и култовима новог доба појавила се и једна таква, која је за своју циљну групу изабрача националисте, десничаре, конзервативце широм света.



уторак, 3. децембар 2013.

Нека цвета хиљаду цветова

Овако изгледа бити стреит ( не дрогиран ) у земљу Србији. Човек барем тако каже. Како изгледа бити дрогиран, закључите сами. 

недеља, 1. децембар 2013.

Светски дан борбе против промискуитета

Први Децембар... Светски дан борбе против промискуитета. У невладином сектору познат и као светски дан борбе против хив инфекције. Истини за вољу не боримо се ми овде ни против какве инфекције већ против оних начина понашања који до ширења ове инфекције доводе. Данас се сећамо и свих невиних жртава хива и хив осветника. ( Хив Осветник - особа са хивом која ће врло радо ступити у сексуалне односе са вама како би сте и ви добили хив ).

Против хива се не можемо борити куртонима, како то чини Омладина Јазаса већ променом животних навика. Омладина Јазаса зна да се сида међу наркоманима преноси коришћењем заједничког шприца и игле, те им стога саветује да имају сопствени шприц и иглу. Шта је овде погрешно? Приступ проблему је погрешан. Где нема наркоманјие, дилера или дроге, тамо неће бити ни сиде...

Начини преношења и заштита на прави начин.

Наркоманија... Интравенски наркомани воле да се дрогирају у друштву, користећи исти шприц и иглу. Овакав начин групног фиксања даје им ваљда неки осећај заједништва и припадности истој субкултури. Једини начин да се не заразите сидом, јесте да се никада не почнете дрогирати. Чак и обично пушење марихуане може вас навести да ступите у сексуални однос са било киме ко вам се учини интересантним.

Хомосексуални односи... Мушки хомосексуалци за своје лично задовољство користе отворе на своме телу који нису предвођени за те намене услед чега долази до већег ризика од инфекције него када се сексуални однос има уз коришћење за то специјално намењених органа које нам је Бог за те сврхе дао. Неко ће вам саветовати да у том случају користите куртон, али нигде нећете чути да је једини начин да не добијете сиду тај да никада не ступите у хомосексуални однос.

Имање односа на начин који није предвиђен упутством за употребу организма... Анални секс, једнако је погубан и за хетеросексуалне парове који га имају. Осим аналног секса ту је и размена телесних течности које такође могу садржати вирус хива. Конзумирање сперме, вагиналних сокова, крви, мокраће или млека такође вас може заразити. Најбоља заштита јесте имање односа онако како је Бог реко.

Промискуитет... Један од најсигурнијих начина да добијете сиду јесте имање сексуалних односа са великим бројем партнера у јединици времена. За некога ко промени 10 сексуалних партнера у току месеца каже се да је промискуитетна особа. Како ово чини мање или више 80% популације ризици су постали огромни. Довољно је да једном у години имате сексуални однос са особом која је сасвим случајно имала исти такав однос са неким ко је био с оним трећим неким тамо, и добићете сиду чак и ако сте имали само један однос годишње са особом која такође није мењала велики број партнера у свом животу... Дакле овде већ нема неке помоћи до да цели овај народ престане са промискуитетним понашањем те да се држи оне наше нове народне пословице '' Прави Србин не чини прељубу и обрнуто ''.

Може се добити чак и рођењем, као и сисањем зараженог мајчиног млека у случају да мајка има сиду. Овде и нема неке помоћи осим да поживите довољно дуго да јебете мајку свима који су јебали вашу.

Дакле држите се даље од педера, наркомана, курви и радодајки и вероватно никада нећете добити сиду од некога од њих.


 

петак, 29. новембар 2013.

Цитостатици су канцерогени

Не звучи баш логично али ипак је тако. Цитостатици или цитотоксици су лекови који наводно служе за лечење рака. Упркос својој намени они су ипак канцерогени. Знам да и даље не звучи сасвим логично али ипак се дешава. Рак се у нашој држави али и у многим другим , лечи супстанцом која изазива рак. Фотографија која се налази испод преузета је из приручника о медицинском отпаду, где се јасно и недвосмислено наводи да су цитостатици канцерогени.


( Цитостатици којима је истекао рок означавају се као канцерогене материје - према законима физике о одржању метерије и енергије канцерогени састав мора бити присутан и за време трајања употребног рока само што се то у званичним медицинским протоколима не наводи из разлога да људи неби масовно бежали са хемотерапије ) Дакле као што сте приметили хемотерапија није ништа мање штетна од удисања дуванског дима или живота и рад у Панчевачкој рафинерији нафте. Хемотерапиај је канцерогена као и све друго.  Тако да није необично видети прилично контрадикторне резултате њене примене. Отпадање косе, ноктију па и зуба, због тога што организам троши последње резерве калцијума, натријума и магнезијума у својој одбрани. Ево како изгледа и просечна жртва хемотерапије.



Хемикалије које се дају пацијентима доводе до пада имунитета, губитка телесне масе и поновне појаве операцијом тек извађеног рака који сада метастазира по читавом организму.
Из неког разлога а то остављам вама да закључите на амбалажи хемотерапијских средстава увек се поставља и знак за биолошку опасност као на слици испод.



 За употребу ових токсичних супстанци користи се наравно и специјална заштитна опрема. Чије списак приказан на њеном паковању на слици испод.




Док се за складиштење и одлагање употребљених цитостатика користе посебни херметички затворени контеинери како ови лекови који служе за лечење људи неби случајно доспели у неку реку или њиву те на тај начин затровали природну средину.



Да ствар буде невероватнија у нашој се земљи сав новац прикупљен у добротворним акцијама за лечење деце од карцинома користи за куповину ових отровних хемикалија, чиме се убијају Српска деца. Новац се такође користи за изградњу кућа смрти у којима ова деца бораве са својим родитељима за време терапије која их води у смрт.







петак, 22. новембар 2013.

Србија иза шалтерског стакла

Ту иза шалтерског стракла се одвија нечији цели живот. Он ту новине чита, он ту доручкује, кафу пије своју... Ту се о смилу свога живота размишља...




понедељак, 18. новембар 2013.

Tajna postanka Novog Beograda

Прича о томе како је настао Нови Београд. Предавање на Коларцу, пре пар година...

субота, 16. новембар 2013.

Квантна физика и живот вечни

Новинари РТС-а вероватно инспирисани смрћу Александра Тијанића, почели су се више занимати за овај природни феномен. И ево до каквих сазнања су дошли. Некакав Амерички научник доказао је постојање вечног живота. Ево и како.

До сада су једино Бог и Православна Црква његова, излазили у јавност са оваквим тврдњама. Да је живот после смрти могућ мало ко је веровао. Наравно, за једну овакву привилегију било је потребно испунити и одређене критеријуме. Живот вечни никада раније није представљао право са којим сте се рађали. Ма колико се у своме животу трудилаи да заслужите живот вечни, нико вам није давао било какве гаранције да ћете га једном када умрете и добити. Бројне верске секте међу којима и Римокатоличка црква до те мере су експлоатисале људски страх од смрти да су почеле продавати улазнице за живот вечни, наравно без покрића. Римски Папа допуштао је чак и могућност да улазницу купите вашим преминули сродницима који се наводно налазе у нечем што Римокатоличка црква назива '' чистилиштем ''. Како год било, људи су се макар трудили да живе добрим животим, да воле себе и своје ближње као и да поштују макар нека правила понашања...

Са појавом нучне чињенице да је живот вечни сам по себи могућ, без испуњења било каквих предуслова отвориле су се безбројне могућности које су сада пред нама. Ако нам је бесмртност загарантована законима квантне физике, чему онда страх од смрти, чему онда пост и молитве калуђера. Нек нестане оних 40 праведника што се каже да они држе свет да се не распадне. Онога момента када је мој народ поверовао да је смрт коначна почео је да троши овоземаљски живот на разна уживања и опуштања све мислећи да му је последње... Онда када мој народ буде схватио да смрти нема, уживаће овоземаљска блага са још више весеља и жара знајући да му их више ни сами Бог не може одузети. Конзумирајте дуван, смрти више нема, возите се 200 у кривини с Југом, смрти више нема. Једите ГМО храну, смрти више нема, Самоубите се, смрти више нема, цугајте шећерушу, смрти више нема. Радите шта хоћете, Бога више нема...

Модерна наука омогућила нам је изгледа невероватну количину забаве својим открићем да смрти више нема. С обзиром да ја лично нисам квантни физичар, мени је сасвим могуће продати ову причу. Као у осталом и већини становника земље... Можете ме убедити да смрти нема и да ћу остати жив у неком облику ма шта учинио са сопственом јетром. Томе уосталом ово научно откриће и служи. Како би смо сви убрзо почели да се понашамо како нам је воља и како би свет какав познајемо нестао у анархичном облаку дима и прашине.

Нисам квантни физичар, али сам зато какав такав Хришћанин па се донекле и разунем у живот вечни. Живот вечни свакако постоји. Мени барем нису потребни научни докази нити сам у стању да их разумем чак и да их има. Улазак у живот вечни на овакав начин може бити прилично ризилан пошто оданде нема повратка назад. И такав живот тамо такође има одређени квалитет као и овај овде. Отићи тамо тек онако, возећи се 200 у кривини с Југом може резултирати озбиљним уласком у дубоки чабар тамо с оне стране банкине. Постоје разна места с оне стране и пре него поверујете научницима размислите и распитајте се о условима у којима намеравате да проведете вечност.

четвртак, 7. новембар 2013.

Чега се плашимо? Рата или Шиптара?



Тренутна власт у нашој Србији, застрашује нас чињеницама да ће Северна Косовска Митровица пасти у руке Албанаца, као и чињеницом да ће Бугари ући у Софију а Ирци у локални паб.

Ако су косовски Албанци неко с ким се може преговарати, па и договарати, ако су они неко на чијим се изборима може учествовати, ако су они неко чији се долазак на власт допушта у теорији изборне математике, чему онда оволики страх од њиховог доласка на власт у Северној Косовској Митровици? Ако Ивица Дачић може да гради заједничку будућност нашег и Албанског народа тамо у Бриселу, чему онда претње Косовским Србима да ће им Тачијеви људи управљати Северном Митровицом.

Чему претња грађанима Зајечара да ће им градоначелник бити из Српске Напредне Странке ако им је председник Србије и вице премијер из исте те странке. Јел то можда Северна Митровица ван Косова па да се у њој не може спроводити Тачијева власт? Није она ни за Албанце ни за овдашњу власт изван Косова. Градоначелник Северне па и Јужне Косовске Митровице неће бири одговоран министарству за државну управу и локалну самоуправу др
аве Србије него министарству за државну управу и локалну самоуправу државе Косово. С тим у вези, какве везе има хоће ли та особа бити Србин или Албанац? Каквог смисла онда има терети некога на такве изборе ако се у крајњој линијо бира ништа друго до слуга Хашима Тачија. Човек чија ће се аутономија сводити на то хоће ли изградити комплекс клупица у парку или неће није неко чијим се избором данас терба посебно бавити. Све и да ће председник месне заједнице Бањска бити Бановић Страхиња из исте те Бањске крај Косова, то нашима тамо неће значити ништа све док Бановић Страхиња мора питати Хашима Тачија може ли добити средства да изгради клупе за седење у неком паркићу у Бањској.

Резултати овоих избора наизглед су важни колико и резултати утакмица лиге шампиона.
Онај који управља државом Косово индиректно ће управљати и свим општинама у којима живе Срби. Оно што је битно је следеће. Онај ко изађе на изборе неке државе својим потписом прихвата власт на њима изабрану, и одриче се могућности даљег сопстевеног одлучивања јер је  своју вољу пренео на свога демократски изабраног представника у држави која расписује изборе. Изласком на изборе губи се свака могућност одлучивања у наредних 4 године колико траје мандат онога кога смо овластили да уместо нас одлучује. У овом случају ми би своју вољу требали да пренесемо у крајњој линији на Хашима Тачија.

У супротном можемо је супротставити вољи већинског алабанског становништва, али не на изворина већ оружијем. Наравно у случају да то и ми сами желимо... Ја наравно разумем да се већина нас не налази баш у најбољој кондицији и све то, али шта да се ради... Враћао се ти из теретане или из кафане, шта мислиш када ће те непријатељ напасти? Кад год да те нападне  мораш се бранити. Ма у кавом стању да се тренутно начазиш...

недеља, 3. новембар 2013.

Клали смо се мало међу собом


Нисмо имали шта друго да радимо тог поподнева, па смо се мало убијали међу собом. Нисмо имали никог другог при руци да прикољемо па смо се одлучили да прикољемо ближњег свог. Више овако рекреативно него из зле намере. Оваква и слична крвопролића догађају нам се из разлога што ми неких других већих проблема заправо и немамо. Сви наши ратови завршени су. Остварен је наш вековни сан. Сви Срби живеће у једној држави. Све оно што је живело по  Србској крајини, босни или косову, довезло се овамо на пољопривредној механизацији или са стојадинима. С тога смо одлучили да укинемо служење војног рока као и војске саме по себи... Немамо више никаквих непријатеља. То што се овде људи насумично убијају на спортским приредбама то је сасвим нормално. То је мање битно... Углавном на концерту Дина Мерлина нико није бацао запаљене бакље у публику или недао Бог на бину. Наш народ се временом научио да каналише своју агресивност и ако већ мора, неће је испољавати према другим недужним особама него организовано испољи према самима себи. Без да било ко недужан због тога пати. Толерантни смо према страним држављанима и лицима без држављанства. Према себи смо изузетно самокритични. Људи склони психоанализирању колективног несвесног овакве догађаје би могли протумачити као неку врсту колективног самоубиства кроз излагање себе бруталним тучама у којима дефинитивно можеш бити повређен или убијен.  

Других неприатеља нема. Остаје нам да се чувамо себе.

Ево бизарне сцене у којој се ни навијачи једног истог клуба међусобно гађају запаљеним бакљама. Наравно на страним сајтовима људима ништа није јасно, јели, никада нису видели тако нешто па се надам да сам им барем мало помогао овим текстом.


четвртак, 31. октобар 2013.

субота, 26. октобар 2013.

Изађите на изборе Срби, изађите нећемо вам ништа!

Изађите на изборе Срби! Изађите нећемо вам ништа! Ево и ваш Патријарх ваш вас позива да изађете у што већем броју на изборе за локалну власт у Републици Косово. не зове вас у име Лазара на јуначко свето војевање, за крст часни и слободу златни, не води вас у царство небеско већ да слуге будете туђину. Не бојте се крви неће бити, нит' санкција ратова и глади. Није ово позив Лазарев. Више звучи као позив Муратов. Предајте нам кључеве од градова. У овом случају Северне Митровице, Лепосавића, Лешка, Звечана. Сочанице, Бањске и Зубиног потока.

Јесте да нема никакве логике и смисла али Патријарх Србски господин Иринеј вас ето позива да на поклоњење властима у приштини. Позива вас да пред њима у њиховој служби своје вазале изаберете. Јер замислите ако то не учините доћиће Шиптар неки у вашу општину за председника. Па ви сад видите шта ћете и како ће те. Хоћете ли да служите њима и своме изроду међ' њима или ћете бити свој на своме па нек цена за такву одлуку буде и одлазак у царство небеско, пред Лазара и пред друге Србске мученике.

Оакжите послушност свакоме ко послуша патријарха!

понедељак, 21. октобар 2013.

Принудни рад за шипарско косово


Држава Србија присиљава своје запослене да увеличају посету Томислава Николића српској Грачаници на Космету. Ова посета има за циљ да убеди становнике Косова и Метохије да изађу на изборе које је расписала самопроглашена сепаратистичка Република Косово. Можда звучи парадоксално али дешаца се... Председник државе убеђује сопствени народ да би требало да учествује на изборима које на нашој територији организује нека илегална сепаратистичка држава. При чему наша извршнаа власт присиљава грађане учествују заједно са њиме у предизборној кампањи туђе државе на сопственим огњиштима. Ко не дође и не изврши своју радну обавезу добић отказ.

недеља, 20. октобар 2013.

Смрт Јованке Броз


Ево новог и несвакидашњег догађаја за све титофиле и некрофиле. Умрла је Јованка Броз. Жена која није имала много тога да нам да за живота, осим кратке декубитичне фазе распадања у ургентном центру, после смрти подариће нам много, много више. Оставиће за собом празан стан по коме ће претурати службеници државне безбедности и мртвозорници у потрази за сензацијама и личним предметима.

Оно што нам је можда промакло јесте извесна статистика која нам говори о моралном стању диктаторског пара. Приметно је да је Јованка у опасној мери надживела Тита. Он је умро са 88 година живота, док је Јованка у исте те године живота ушла тек пред смрт, односно тек 23 године поске његове смрти. Што би практично значило да је Тито имао жену млађу од себе барем 23 године. Што би наш народ реко, перверзњак матори. Међутим услед већих проблема које је Тито правио нашем народу на овај морални недостатак никео није обраћао посебну пажњу.

У сваком случају ево још једне слике перверзног пара усликаног вероватно на неким баханалијама... 


   

субота, 12. октобар 2013.

Удружење грађана - Жали Боже дрвећа

'' Жали боже дрвећа '' је невладина организација која се бори за заштиту животне средине, а како и сам назив каже понајвише дрвећа. Милиони кубига дрвета сваке године бивају прерађене у хартију на којој ће се одштампати текстови и слике, толико безвредни и бесмислени до је то већ постало Богу плакати. Ко зна колико хектара шума је посечено како би се омогућило штампање сабраних дела Лава Давидовича Брондштајна, постера са ликом полуголе Драгане Мирковић, књиге Хазарски речник Милорада Павића или пак часописа '' Home and Garden for Gays ''. С тим у вези група грађана окупљена око оеганизације '' Жали боже дрвећа '' предузеће читав низ активности како би спречила даље уништавање животне средине ради објављивања непотребних или штетних садржаја. Ено вам интернета па на њему објављујте све што сматрате да је за објављивање. Ми не немамо ништа против слободе говора, само желимо да спречимо да ваше булажњење и скрибоманија доведу у питање одрживи развој наше планете и наше Србије.

Насумично забијање металних предмета у стабла дрвећа, рециклажа старе хартије као и симболично протестно спаљивање бесмислених књига и публикација биће начини наше борбе. Поред ових активности залагаћемо се за повећање броја бесплатних јавних библиотека. Наша прва акција биће узнемиравање посетилаца на сајму књига. ( под узнемиравањем се мисли на упознавање грађана са чињеницом да ћемо ускоро остати без ваздуха за дисање ако се настави са бесумучним штампањем свакаквог смећа које се продаје ту на сајму књига )

Са надом да ће довољно пута поновљена истина то једнога дана и постати објављујемо овде и манифест организације '' Жали боже дрвећа ''

  ''Немачки студенти, ми смо наше поступке усмерили против антинемачког духа. Предајте ватри све што је антинемачко!
У име борбе против класне борбе и материјалзма, а за Народну заједницу и духовно схватање живота – предајем ватри списе Карла Маркса и Троцког.
У име борбе против расула и распадања, а за васпитање и морал у породици и држави – предајем ватри списе Хајнриха Мана, Ернста Глесера и Ериха Кестнера.
Против олоша, битанги и политичке издаје, а за оданост народу и држави – предајем ватри списе Фридриха Вилхелма Форстера.
Против душепогубног плотског и блудног живота, а за достојанство људске душе – предајем ватри списе школе Сигмунда Фројда.
Против фалсификовања наше историје и срозавање њених поглавља, а за страхопоштовање према нашој прошлости – предајем ватри списе Емила Кона.
Против туђинског новинарства демократског духа, а за свестан и одговоран рад на делу националног уздизања – предајем ватри списе Теодора Волфа и Георга Бернарда.
Против литералног блаћења наших војника из првог светског рата, а за васпитање народа у духу истинитости – предајем ватри списе Ериха Ремарка.
Против изопачења и кварења нашег језика, а за неговање драгоцених добара нашег народа – предајем ватри списе Алфреда Кера.
Против безобразлука и дрскости, а за страхопоштовање пред вечним немачким народним духом – нека сагоре и нека пламен прождре списе Карла Тухолског и Карла Оситцког."
 

четвртак, 10. октобар 2013.

Ментално здравље

Данас је светски дан менталног здравља. Свима који ове врсте зрдавља још увек имају, желим да честитам празник, и да им пожелим скори долазак на власт у Србији. С тим у вези објављујем и пригодан текст. И да не заборавим... Редовно посећујте свога психијатра или духовника како би сте одржавали своје ментално здравље.

Ако живите у близини цементаре, може вам се лако догодити да заједно са ваздухом у плућа унесете и ситне честице прашине које се налазе у загађеном ваздуху око цементаре. Удисањем ове прашине из ваздуха запушићете већину дисајних путева у вашим плућима. То ће за последицу имати недостатак кисеоника у вашој крви а самим тим и у свим другим органима, бубрезима, мозгу, јетри... Једноставно речено, угушићете се. Овај процес је спор и захтева одређено време. Практично нећете ни приметити како се у вашим плућима таложи цемент и други нус производи овог технолошког процеса.
           Ако живите у близини масовних медија може вам се лако догодити да у ваш мозак доспеју разне непотребне или штетне информације. Ове прве ће вам преоптеретити меморију и потиснути оне корисне, а ове штетне ће од вас направити нечовека или у крајњем случају животињу. Одличан пример је реклама за енергетски напитак која вам поручује: '' Ако пијете Гуарану моћићете да будете будни целе ноћи ''. Ово доводи до тога да маса људи поверује да је потпуно нормално бити будан у току ноћи. Последице су озбиљне. Сутрадан се људи осећају уморно и исцрпљено а неки од њих желе још Гуаране. Исто је и са певачицама које својим изгледом поручују другима да је нормално бити обучен као курва, исто је и са црнцима на МТВ-у који поручују људима да је дрогирање само добра забава.
           Менталне загађиваче представљају информације које упућују људе на нездраве стилове живљења и понашања. Ментално загађење представљају и не истините информације – лажи и разне обмане.
           Изворе менталног загађења представљају сви извори оваквих информација, а то су најчешће масовни медији или догађаји и манифестације са којих се овакве поруке шаљу. Иза овога стоје  организације људи који свесно шире ментално загађење. Такве организације ( изазивачи менталног загађења ) су верске секте, политичке партије, мултинационалне компаније, анархистичке групе, удружења хомосексуалаца и друго. Ове организације шире ментално загађење путем медија или организовањем одређених догађаја. Као примере догађаја који на овај начин загађују нашу животну средину можемо навести сабор трубача у Гучи, музички фестивал '' Егзит '', '' параду поноса '', реив журке и друге.
           Борба против овог вида загађења се може одвијати на два начина. Први и свима нам доступан је ширење здравих животних стилова и навика, као и разоткривање загађивача и њихових намера. Такође важно је указивати на последице менталног загађења. Други начин је нешто мање доступан и подразумева забрану појављивања у јавном простору свих оних који су носиоци и промотери нездравих идеја.

недеља, 6. октобар 2013.

Солидарни порез - солидарност са беспосичарима

Солидарни порез представља интересантан начин за пуњење државног буџета. Постоје наравно и друге могућности као што су извоз различитих производа у иностранство или позајмљивање новца од других држава или страних банака. Такође може се продати и понешто од државне  имовине... Узимање новца од грађана јесте једноставно али нема никакав ефекат. А ево и због чега. Сви сервиси државе према грађанима финансирају се из државног буџета. Здравствена заштита, школовање, заштита јавног реда и мира, одбрана земље, субвенционисање пољопривреде, одржавање канализације, све се то финансира из буџета. Тако да ће се сав солидарни новац који ће се на овај начин покупити од грађана, поново вратити грађанима у овом или оном облику. Новац ће се наравно узети од оних који га имају а у његовом трошењу учествоваће сви, па и они који у давању нису учествовали.

На жалост, живимо у држави у којој се права стичу рођењем а не делима и заслугама за народ и отаџбину. Подразумева се да би право на рад у таквој држави морало бити основно право свакога од нас једнао праву на живот, али то овде не функционише баш тако. Овде, човек може да учи, да стиче академска звања и образовања, да се запосли у државној служби, односно у служби свога народа и шта ће добити? Добиће могућност да од своје зараде финансира беспосличаре или неквалификоване раднике. Дакле ону врсту људи која премешта кутије по магацинима, провлачи артикле кроз касу, кува кафе, точи бензин или чак не ради ништа од понуђеног. Уместо да држава притисне њих и натера их да и они дају неки допринс друштву, држава малтретира оне који су стекли факултеткско образовање и обављају послове од највећег државног значаја. Чиме ће изазвати деморалисаност у сопственом апарату из кога ће најбољи почети да одлазе. Неки вани а неки ка небу. Са друге стране становништво ће видевши овакав третман својих најбољих синова, одустати од студија и запошљавања јер неће желети да се о њихов рад и труд окористе друштвени паразити.             


субота, 5. октобар 2013.

Сретан празник свима који славе

Сретан празник свима који славе. На данашњи дан, из неког разлога из комунизма, прешли смо у либералну демократију и капитализам. Вероватно забаве ради, с обзиром да суштинске разлике нема и ако је појавни облик нешто другачији. Некоме је било забавно а неком мање. У сваком случају они који су се домогли скупштинског ресторана и флаша из његовог шанка, добро су прошли. Остали су џабе јели сузавац.

Ево и занимљиве слике неких ксенофобичних манијака чијом је заслугом дошло до успостављања нове демократске власти. Дочекали после толикох година да њихови НАТО савезници енглези и американци преузму власт у земљи.

петак, 4. октобар 2013.

Са сиротињом је најлакше...

Из седишта Српске напредне странке стиже нам још једна потпуно уврнута информација. Шеф партије Александар Вучић намерава да се обрачуна са ситном корупцијом. Да је изјавио да намерава да у суботу једе пасуљ с месом, то би већ имало више смисла. Ако неко намерава да се обрачуна са ситном корупцијом, то нас наводи на закључак да је борба са крупном већ завршена. Наводи нас, али закони здравог разума овде не важе. Та борба није ни почела. Вучић се изгледа одлучио за лакши део посла. Уместо Мишковића, Бека, Цептера, Ђиласа и дуругих великих играча он се одлучио да се бори против ових из паркинг сервиса што за 200 динара прескачу ваша кола, али и против оних што вас пусте у воз без карте за чокањ вињака. Верујем да се на овом терену осећа далеко слободније и надмоћније. Ипак је он сад нека власт, зар не. Мора човек то негде и да демонстрира јели... Пошто са Мишковићем није успело и од пресуде очигледно нема ништа Вучић је решио да редефинише своје циљеве у складу са сопственим могућностима.

Ситна корупција се не сузбија хапшењем и кажњавањем ситних шићарџија, већ систематским мењањем менталитета овог народа.  А то се између осталог постиже и давањем личних примера.




четвртак, 3. октобар 2013.

Обезбеђивање ситног инвентара

Наши очеви, износили су из својих предузећа репроматеријал, приручни алат, расходован алкохол и други ситан инвентар. Наши су прађедови од комуниста сакривали жито и ситну стоку. Задружне њиве поливали моторнијем уљем, палили отете шуме и винограде... Да враћамо отето научили смо још из времена турске окупације. Драже нам је било живети у шуми, нападати турске караване него ли турске земље орати и копати. 

Ево трудимо се и дан данас. Као и увек има нас разних. Неко трпи док му задњи лебац не узму, неко се још и буни ту и тамо, а неко као и обично почео заједно са окупатором да отима од свог народа. Мада вам могу рећи да у ово последње време то више није тако једноставно као раније... Са развојем нових технологија, систем контроле, силе и принуде постао је репресивнији него икада. Видео надзор, постао је толико приступачан, да су га почели уграђивати у возила градског превоза, по станичним биртијама па чак и у јавним тоалетима.
 еед
Последња у низу репресивних мера против нашег народа јесте и увођење полицајаца у цивилу у градски превоз како би се спречило премлаћивање контролора и возача у аутобусима. Како оваквих дела нема много или барем не значајно више од било којих других дела, поставља се сасвим логично питање, зашто и сви остали грађани не уживају сличну заштиту система? Друго питање је зашто су ови полицајци у цивилу а не у униформи? Примера ради школски полицајац носи униформу и шета је по дворишту школе како би сви присутни знали да је он у ту негде, и како неби вршили кривична дела док су у школи. Што за последицу има, вршење кривичних дела изван школе. Те тако уместо да хапси нарко дилере, полиција их само растерује на разумну удаљеност од школа, Дакле ако желимо хапшење. послажемо полицајца у цивилу а ако желимо превенцију кривичног дела послаћемо јасно видљивог полицајца у униформи. У нашем случају систем жели људе у затворима или барем новац у својим џеповима. Верујем да ће се свако ко нешто зна о раду полиције сложити самном да број напада на кондуктере није довољан за ангажман полиције у цивилу на овим случајевима. Случајева Џепарења или просјачења по аутобусима има далеко више па нико никада није наредијо полицији да се вози аутобусима. О чему се дакле овде ради? Ради се о сузбијању вожења без карте. Вожење без карте је већ нешто, што озбиљно ремети снадбевање новцем оних који су послали своје чуваре у аутобусе.   

уторак, 1. октобар 2013.

Животиње у дому здравља



Маца која је у скорије време вероватно обилазила локалне контеинере и запуштене подруме, успела је да неометано уђе и у дом здравља. Очигледно је да у овом објекту нико не води рачуна о хигијени и здрављу пацијената. Прдпостављам да поред мачака овде залазе и животиње мањих димензија као што су бубе и пацови... 

четвртак, 26. септембар 2013.

Власт и опозиција штите хомосексуалце.


Ово је слободна земља. Толико слободна, да у њој можете несметано промовисати психчке поремећаје као потпуно нормалну појаву. Овде се болест, проглашава здрављем, лудило је потпуно легално. И овога викенда планирана је парада и промоција противприродног блуда и неморала. Већи број психијатриских случајева шетаће градом, док ће нормални људи зазирати колико од њих толико и од више хиљада полицајаца који ће бити на располагању хомосексуалцима. Ове године на услузи хомосексуалцима по први пут биће и власт и опозиција. Медије, невладине организације и стране амбасадоре да и не спомињем. Дакле, ако и власт и опозиција подржавају хомосексуалце у њиховим намерама да склапају бракове или формирају дисфункционалне породице, поставља се питање да ли је овде остао било ко нормалан ко има политички легиримитет за вршење власри. Дакле ако све водеће политичке партије подржавају хомосексуалце у њиховим намерама, имају ли нормални грађани више било какву алтернативу осим ванинституционалне промене постојеће власти. Очигледно је да таква алтернатива више не постоји, с обзиром да на демократским изборима више немамо могућност да изаберемо некога ко се не залаже за права хомосексуалаца. Ову земљу не само да је напустила логика него су је напустили и сви они што ишта вреде. Већина тих људи оставила је своје кости борећи се за њену слободу. Тако да су овде остали само они који се нити буне нити их је више брига за било шта осим сопствене егзистенције.     

недеља, 15. септембар 2013.

Пчела испод чепа ( или оса свеједно је.. )


Пчела испод чепа. Прилично редак призор у природи. Инсекти се обично сликају на шареним цветовима али може и испод чепа, што у многоме олакшава посао фотографу.






понедељак, 9. септембар 2013.

Сав бесмисао антиревизијонизма

Све до скора мислило се да је вођа озлоглашеног трећег рајха Адолф Хитлер одувек мрзио словене а нарочито међу њима нас Србе. Наравно одмах после Јевреја и Рома. Што је било сасвим довољно да наш народ почне сматрати Немце за архетипског непријатеља, без обзира на то што смо под њиховом окупацијом провели једва четири године, са релативно малим губицима у поређењу са другим окупаторима, попут, хрвата, турака, бугара или шиптара... Интересантно је да је и поред оваквог мишљења њиховог вође о нама, Србија под њиховом командом ипак била најбезбедније место за Србе током другог светског рата. О чему сведоче и бројни случајеви бекства из НДХ у Немцима окупирану Србију. Изгледа да су нас наши суседи ипак више мрзели него сам Адолф Хитлер.

Данас после читавог низа година, антифашистичке индоктринације, од вероватно истог извора сазнајемо нешто заиста фасцинантно. Ево текста али ако вас мрзи да читате препричаћу вам укратко о чему се ради. Поменути Адолф Хитлер, који је како су нас учили, мрзио словене и Србе, називао нас нижом расом, је како наводи овај извор био прилично контрадикторна личност. Замислите само, он је организовао отмице Словенске и Србске деце, са циљем да од њих ствара будуће аријевце. Релативно бесмислен поступак с обзиром да су сви генетичари тога доба, па и они у служби трећег рајха знали да су Германи, Словени и Романи припадници исте индоевропске групе народа односно - аријевци. Предпостављам да су га благовремено обавестили о свему томе... Али нека им буде... Ако су Хитлер, Химлер, Хес, Геринг, Гебелс и остали мрзили Србе и словене као нижа бића, чиме се онда објашњава то да су СС јединице ишле около по словенским земљама и сакупљале словенску децу како би се њихов генетски материјал користио у програму '' Лебенсборн '' за стварање нових припадника аријевске расе и Немачког народа? Овакав текст изнели су еминентни Руски научници са циљем заустављања ревизионистичких тежњи у историјској науци. Међутим овим текстом они лично су извршили ревизију Хитлеровог става о Словенима. Тако да се од сада може сматрати да Хитлр словене није сматрао нижом расом, већ генетским материјалом по свему равном генетском материјалу аријеваца.

недеља, 8. септембар 2013.

Србија - Хрватска из ваздуха


Утакмица Србија Хрватска завршена резултатом 1 - 1 што и није тако лоше  с обзиром на духовно стање нашег народа. Снимљено пред крај текме. Маса народа је изашла са стадиона раније, вероватно јер им се досадило седети.

понедељак, 2. септембар 2013.

Чудни се овде свеци славе

Борба за веру јесте део превославне традиције. Полагање живота за своје ближње или за Господа представља највећи подвиг који можемо учинити за спасење себе и својих ближњих. Цркве су наше испуњене иконама светих ратника и мученика пострадалих за веру и Христа. Свети Цар Лазар, Свети Александар Невски, Свети Краљ Милутин, Свети Сава, Свети Евгеније Родинов и многи други знани и незнани мученици и ратници вековима су били пример борбе за крст часни и слободу златну.

У ово последње време почеле су се чудне ствари дешавати. Понеки свештеник а и понеко од верника почели су се другим примерима у свом животу водити. На стази погибељи и страдања својега пронашли су неке друге узоре којима би се у своме животу водили. Уместо Светих ратника почели су поштовати безбожне крсташке војнике - псе рата у служби римског папе. Оне што су под знамењем крста и под лажном заклетвом одлазили да пљачкају света места и убијају православне народе. Под изговором да штите светиње хришћанства они су их односили у своје сефове и ризнице како би их сачували од нас православних да их својим шизматизмом случајно не опоганимо. У земљи у којој се припадност православној вери некада плаћала сопственом крвљу, данас се поједини припадници православне вере клањају онима који су њиховим прецима огњем, мачем и прозелитизмом католичку веру наметали.



 Ha cлици je пoкojни свештеник Cтojaн Дамчевић, бивши cтapeшинa црквe Ружицe на Калемегдану.

субота, 31. август 2013.

Аутошовинизам - болест модерне Србије

У многим народима постоје '' Шовинисти '', људи који без било каквог смисленог разлога мрзе друге народе. Мрзети Шиптара јер је отео Космет, убијао нашу децу, трговао нашим органима, спаљивао наше светиње, скрнавио наше гробове, продавао дрогу по Србији, стављао стаклиће у бурек, то већ има некаквог оправдања. али мрзети народе са којима нисмо имали никаквог контакта, то је већ ван памети. Сложићете се, да је и сама мржња ван памети, јер нити доноси какву корист ономе ко мрзи, нити наноси било какву штету ономе ко је предмет мржње. Онај који мрзи једе себе мржњом. Не морате мрзети друге народе. Довољно је волети свој народ. Нека љубав према свом народу, а не мржња према туђем, буде покретач наше борбе за одбрану од непријатеља. 

Србија делује као плодан терен за све аномалије људског рода па и за такве као што је шовинизам. Није да и тога овде нема, нађе се и по неки такав. Међутим овде се јавила једна посебно ретка врста шовинизма која надилази све што здрав разум може да замисли. Ауто Шовинизам је једно заиста посебно и ретко када виђено стање духа. Човек у овом стању мрзи сопствени народ. Да се неби догодило најгоре. Да неби дошао до тога да мора мрзети па и убити самога себе као припадника сопственог народа који мрзи, оваква особа се измешта из објективне стварности, негира или одбацује сопствени идентитет и наставља да неометано мрзи своје сународнике. Приликом ове трансформације одбацује се комплетна традиција и култура сопственог народа. При чему прво страдају вера, писмо, обичаји, навике... Све се то одбацује да би се примио антинационални космополитски животни стил... Док се у неким случајевима прихвата и негује култура и традиција непријатеља сопственог народа. Није необична ни појава конструисања потпуно нових и до сада не виђених националних идентитета као што су Војвођанин, Црногорац, Југословен и др...

Последњи у низу аутошовинистичких инцидената догодио се на територији северне Србије где легално делује сепаратистичка организација Лига Социјалдемократа Војводине која окупља Србе аутошовинисте и шовинисте из редова других народа са заједничикм циљем подривања уставног и правног поретка државе Србије. Ових дана освануле су на улицама Новог Сада налепнице следеће садржине...


Наравно, има њих још.. Примера ради организација Либерално демократска партија се отворено залаже за легализацију наркотика како би били лакше доступни становницима Србије као и за признавање сепаратистиче творевине зване '' република Косово '' за суверену државу. 

Критиковати свој народ је једно, и ја не бежим од тога, али уништавати сопствену земљу и народ, то је отворени позив свим нормалним људима да стану у одбрану свог народа. Људи из ЛСВ већ машу оружијем...












 

среда, 28. август 2013.

Велика нужда на сред Трга Републике

Један од мање битних животних проблема у Србији јесте вршење велике нужде. То је наравно могуће свуда и на сваком месту. Можда ће некима ово деловати дегутантно али запамтите да има и горих начина да се ова радња обави. Ко зна, можда је овај момак урадио једину могућу ствар у датој ситуацији. Што се говнета тиче, свуда му је боље бити него у гаћама.Наравно ово није усамљен пример. То се мање или више прилично често дешава у нашем граду. још једна наша суграђанка је пре извесног времена усликана како уринира у паркићу поред Каленић пијаце.


уторак, 27. август 2013.

Сунићење о трошку државе

Наша држава веома често троши новац пореских обвезника на разне прилично бизарне начине. Овога пута С.О. Нови Пазар која се упркос жељама већине њених грађана и даље финансира из буџета Србије. решила је да издвоји новац како би платила обрезивање 180 дечака из те општине. Све је било по реду и закону. Расписана је и јавна набавка на којој ће се изабрати најквалитетнији хирург по најповољнијим ценама. Хтео ја или не, ето платих за испуњавање жеља становника Новопазарске општине. Ја разумем и традицију и културу, разумем и да то кошта. Није то поливање водом, па да не кошта ништа. Овде се ипак ради о озбиљној хирушкој интервенцији. Добро је да им нису платили путовање у Меку и Медину приде. Свако има право да верује у шта жели, али ван памети је да држава троши новац да би задовољила нечије верске потребе.

Надам се да ће у духу толеранције, мира и љубави, општина Новопазарска издвојити неки новац да се и Православним Србима испуни по нека жеља. Знам да ово није посао државе, знам да држава неби требала да ради овакве ствари али ето кад се већ дели, да пожелим и ја да се издвоји неки наш новац за крштење деце у Новом Пазару.

Извор:   

понедељак, 26. август 2013.

Краљ укинуо и војску и отаџбину


Није баш нека свежа информација али је леп пример да бесмислени поступци никада нису били страни ни нашем народу ни нашим владарима.
На данашњи дан, донесена је једна од најбизарнијих одлука у Србској новијој историји. Можда је она за доносиоца имала неке конкретне користи, док се о њеним последицама по народ и државу може расправљати али не превише дуго јер би таква расправа представљала само губљење времена. 26 8 1944 догодило се то да је Србски Краљ Петар II Карађорђевић на захтев избегличке владе Краљевине југославије урадио следеће. Сменио команданта сопствене Краљеве војске у отаџбини, Генерала Михајловића, и позвао сопствену краљеву војску у отаџбини да се стави под команду Комунистичких снага, Јосипа Броза Тита, чији је циљ био уништење краља, краљеве војске а такође и отаџбине. Ову информацију објавио је радио Лондон пар недеља по доношењу одлуке 12. 9. 1944.



Зло време дошло

Зло неко време дошло. Дошло време да се човек више плаши од државе и од полиције него од пропалица, уличара и олоша. Са олошем ћеш некако на крај и да изађеш, али са државом нећеш. Ако те неки пробисвет нападне тамо у мраку, можеш макар да се браниш. Нико ти не гарантује да ћеш се одбранити али макар можеш да покушаш, па сутра самом себи док лежиш на оделењу интензивне неге можеш да погледаш у очи и кажеш да није било без борбе. Међутим ако те нападне полиција или неки други државни орган у пратњи полиције, онда се ситуација у којој си у битноме мења. Сада више ниси у прилици да се браниш јер је одбрана од напада службеног лица кривично дело. Ако си крив зато што су те напали, онда је логично да будеш крив и зато што си се бранио. Можеш да пружаш пасиван отпор. Можеш да пробаш и да бежиш али све се своди на исто... Ометање службеног лица у вршењу службене дужности. Можда је ипак најбоље да се вратиш кући раније.
 

 

уторак, 20. август 2013.

Још једна диплома Томислава Николића

Ево још једне дипломе Томислава Николића. За њену веродостојност овога пута гарантује џудо савез Босне и Херцеговине.


недеља, 18. август 2013.

Ко је моћнији? Фудбалски хулигани или држава?

На питање, ко има већи утицај на стварни свет у коме живимо, фудбалски хулигани или држава, многи ће вам дати погрешан одговор. Фудбалски хулигани ипак нису моћнији од државе. Замислите само како би изгледала држава којом би управљали фудбалски хулигани. Замислите државу у којој неби било акциза на дуван и алкохол, дозвола за ношење оружија, забране пушења на свим јавним местима... Шта мислите ко би у оваквој држави управљао републичким хидрометеоролошким заводом или ЈКП Србија шуме. Предпостављам да таквих институција у земљи неби ни било.

Наравно нити се ко залаже за овакав поредак нити хулигани имају било какве претензије да до оваквог државног уређења икада и дође. У нашој земљи чак и они који о вођењу државе немају апсолутно никакву представу ипак су макар и мало паметнији од оних који заиста управљају нашом државом. Наши фудбалски хулигани никада рецимо неби дозволили предају наших територија на управљање другим државама и народима. Наши хулигани никада неби дозволили јавни противприродни блуд на улицама зарад поштовања права настраних људи да промовишу своје настраности као нормалну људску активност.

Незнају да воде хидрометеоролошку службу али право да вам кажем никада нису ни желели да се тиме баве. Они се не разумеју у финансије, економију, рударство или енергетику. Једино што су ти људи икада научили јесте да разликују добро од зла. А сложићете се самном то је понекад сасвим довољна компетенција да се може одлучивати о неким битним државним питањима.




     

среда, 14. август 2013.

Матијевић - Монсанто ( monsanto )


СИМ картица само уз личну карту

Држава Србија одлучила је да се свако ко жели поседовати број за мобилни телефон било '' ПостПеид '' или '' ПриПеид '' има пријавити у базу података, власника бројева мобилних телефона. Што би требало да доведе до веће безбедности како саме власти тако и њених поданика. У новом безбедносном окружењу више неће бити могуће некажњено претити људима или се договарати о шверцу оружија, трговини људима или куповини бакљи за славља на фудбалским стадионима. Разлога за скептицизам нема, нити би их смело бити. Свако ко би одбио да да личне податке у ове сврхе имао би се сматрати особом која нешто скрива... Ја Богу хвала немам шта да кријем у својим телефонским разговорима. Своје нападе не најављујем претњама, нити разговарам о крађи радиокасетофона из возила са својим пријатељима. Нити кога нападам, нити крадем ствари из аута на паркингу... Верујем да нико нормалан и нема ништа против хапшења и привођења правди нарко дилера, сводника и провалника...

Једнога дана наша ће држава бити толико безбедна да више неће бити могуће пружити никакав вид отпора систему, осим оног отпора за који систем процени да је безопасан по њега. Нека буде за наук свим будућим диктаторима и побуњеницима... Да су Милошевић и Гадафи имали овакав безбедносни систем као што га развијена демократска друштва имају данас, ко зна колко би још година управљали својим земљама. Примера ради за времена Милошевића у Србији ретко ко је поседовао мобилни телефон, интернет или неки други вид електронске комуникације. Из тог разлога било је доста тешко сазнати ко шта мисли, ко се с ким договара и слично... Тако да знате да се манете модерне технологије... Ако данас пре ступања новог прописа на снагу ипак купите '' припејд '' картицу или више њих, очекујте да ће вас када пропис буде донесен ваш оператер позвати да свратите у најближу пословницу и региструјете се. У супротном ако то не учините ваша картица ће бити искључена из мобилне мреже.  

 Извор:




субота, 10. август 2013.

Спријатељите се са сељацима

Хран коју конзумирамо, не расте на полицама Махи дисконта, него на њивама. Да би од њиве стигла до Махи дисконта, храна прелази веома дугачак пут, чак и онда када се њива налази надомак вашег града. Сељак обере храну и одвози је до откупне станице. При томе храна добија на вредности јер је за довожење хране до откупног места потрошено неко гориво. На откупном месту храна се складишти по хладњачама и силосима. За њено чување такође је потребан новац. Следеће што се дешава јесте продаја хране прерађивачима. Они товаре храну, одвозе је до фабрика где је прерађују и пакују за даљу употребу. У овој фази долази до највећег повећања цене хране. У завршној фази трговински ланци купују ове производе ради даље препродаје.

Зар није бесмислено куповати нешто чија је цена већа од нормалне? Зар није за жаљење то што превозници и накупци живе боље од произвођача хране - сељака. Најгоре од свега јесте то што се они који нас хране  сматрају људима другог реда - сељацима. Док они који живе од препродаје хране немају никакав посебан назив са погрдним значењем. Можда би требало да се полако спријатељите са сељацима. У сваком случају добијаћете од њих здраву непрерађену храну по далеко нижим ценама. Верујем да ће вам сељак бити бољи другар од неког власника трговинских ланаца.




четвртак, 8. август 2013.

Проблем буке решен помоћу катрана

У једном београдском насељу станари околних зграда ( или можда само један од њих ) одлучили су да реше на веома оригиналан и потпуно бесмислен начин. Испред зграде се налази неколико клупа намењених седењу. Током дана на њима се одмарају пензионери и мајке са ситном децом. Током ноћи на њима уточиште налазе локални блејачи и пијанци. Како пијанци и ситна деца нису неки значајан фактор у нашој држави, станар из зграде поред је имао сасвим довољно храбрости да под окриљем ноћи изађе напоље и поменуте клупице исполива неким лепљивим и масним нафтиним дериватом. Како искуснији пијанци са клупица тврде највероватније катраном. Није ово '' Страхињића Бана '' па да не сме да се узима закон у своје руке. 


Сада у овом Београдском насељу имамо три проблема уместо једног. Први проблем је тај што пијанци немају више где седети. Међутим пијанци нису неко ко заслужује да му нормалан свет посвећује пажњу, па нека седе негде другде, неће свет због тога пропасти. Други проблем је што поштен свет нема где да се одмара. Мајке са децом, радни народ и пензионери... Трећи проблем је наравно тај што су пијанци и поред свега веома агилни и сналажљиви људи који сада седе на зидићу свега пар метара од ових клупица и стварају исту ону буку као и пре. А уз инат можда још и већу. И за крај ево и једног краћег прилога који ће вам дочарати атмосферу у поменутом крају.
   

Летња туристичка понуда

Наш народ воли да одлази на годишње одморе. Као и сваки други. Барем да се у нечему слажемо са остатком света. На одмор, наши људи најчешће одлазе у земље региона. Грчка, Црна Гора, Бугарска, Турска, Хрватска... Они са мало више авантуристичког духа одлазе и до Албанског приморија. Међутим како већина народа не поседује поменути авантуристички дух, обично се задовољавамо ризицима које пружа одлазак у Црну Гору или Хрватску. Наравно они са најмање храбрости одлазе у пријатељску нам Грчку. Има и егзотичних дестинација као што је узани појас БосанскоХерцеговачког приморија али и далеких Румунских обала Црног Мора.

Главни проблем настаје када се погледају цене туристичких аранжмана. Тако се дешава да је Грчка далеко јефтинија од Црне Горе. И ако стварно нема никаквих смислених разлога за то. Осим ако у цене црногорских аранжмана није урачуната и обавезна туча са локалним становништвом, као специјалитет куће.

Ево и занимљивог ценовника...

http://www.youtube.com/watch?v=R0T4GUK1lR0&feature=share&list=UUVf7ZOtOIXSgHFWINuAaXQQ


Такође и ситуација у Хрватској је доста интересантна. Углавном, свако од нас а вероватно и од оних који летују у Хрвстској би био веома узнемирен предлогом да се посети Иран или да се лето проведе у Палестини са излетом до Сирије и Курдистана. Ја лично не верујем да би то било много ризичније од боравка на Макарској ривијери. Међутим наш народ је невероватно широких схватања по питању одмора. Летоваће и тамо где га нико не воли и не жели видети.








уторак, 6. август 2013.

Како смо уништили сопствену културу и традицију

Народ смо који је са великим успехом уништио сопствену културу и традицију. Ове године као и многих година раније у нашој Србији организује се нигде до сада виђена манифестација, Сабор Трубача у Гучи. Овај мега догађај постао је прави Србски '' бренд '' по коме се препознаје Србија а посебно Србска туристичка понуда. Слику коју други људи имају о нама створили смо у Гучи и послали је у свет путем CNN-a и BBC-a. Србија, земља европског културног наслеђа, сада изгледа као циганско вашариште. Народ који се до недавно хвалио средњовековним наслеђем и културом славних Немањића сада одлази у Гучу како би показао свету да се прасићи не једу нити виљушком нити рукама него тако што се зубима откидају комади меса док је прасе још на ражњу. Народ који се стотинама година борио против азијатских најезди Турака и по цену сопствених живота бранио своју европску културу и традицију од традиција азијатских, сада зурле и даире представља себи и другима као своје, а звуке двојница, гајди и гусала замењује риком трубе и лупњавом добошара. Некадашњи наши вуци и ајдуци од којих се тресло царско турско, дошли су у Гучу да шенлуче уз циганску музику и оријенталне трбушне плесове. Народ који се поносио својим домаћинским редом и поретком сада оставља добар део свог иметка, како би се напио, најео, видео певаљкино међуножије, повраћао или у крајњем случају показивао другима колико новца има и на колико бесмислен начин може да га потроши. 


Један народ може васкрснути док год има сопствени идентитет. Ма колико да је економски пропао, он може наставити да живи све док је народни дух здрав. Наш народ на жалост, вероватно неће васкрснути. Наш ће народ мутирати. Када прихватимо туђе навике, традиције и обичаје постаћемо оно са чиме смо били у контакту. Наш ће народ зауставити циклусе еволуције и кренути у супротном смеру. Мултикултурални свет изазваће бројне промене у антрополошким карактеристикама народа света. Мешавином свих могућих култура и традиција добиће се једна аморфна, безлична маса, без сопственог порекла, без традиције, без сопствене културе. Једнога дана када више нико не буде имао ништа своје, мораће му се дати нешто ново у шта ће веровати, неки нови систем вредности којег ће се држати. Највероватније је да ће врховни идеал обезличених народа постати новац, а систем вредности такав да се до новца на најлакши начин дође. Гуча, Егзит и  слични догађаји су само катализатори који ће убрзати процесе етничке глобализације у свету.

Сајт guca.rs званични или незванични промотер Србије и Гуче, објавио је серију занимљивих фотографија како би на што бољи начин представио Србију и све нас. Србија је земља у којој се добро једе масна храна, много пије, вози у пијаном стању, повраћа или ради све што је у нормалним земљама подложно новчаним санкцијама.




                                                  ДОБРОДОШЛИ У СРБИСТАН