Странице

четвртак, 31. октобар 2013.

субота, 26. октобар 2013.

Изађите на изборе Срби, изађите нећемо вам ништа!

Изађите на изборе Срби! Изађите нећемо вам ништа! Ево и ваш Патријарх ваш вас позива да изађете у што већем броју на изборе за локалну власт у Републици Косово. не зове вас у име Лазара на јуначко свето војевање, за крст часни и слободу златни, не води вас у царство небеско већ да слуге будете туђину. Не бојте се крви неће бити, нит' санкција ратова и глади. Није ово позив Лазарев. Више звучи као позив Муратов. Предајте нам кључеве од градова. У овом случају Северне Митровице, Лепосавића, Лешка, Звечана. Сочанице, Бањске и Зубиног потока.

Јесте да нема никакве логике и смисла али Патријарх Србски господин Иринеј вас ето позива да на поклоњење властима у приштини. Позива вас да пред њима у њиховој служби своје вазале изаберете. Јер замислите ако то не учините доћиће Шиптар неки у вашу општину за председника. Па ви сад видите шта ћете и како ће те. Хоћете ли да служите њима и своме изроду међ' њима или ћете бити свој на своме па нек цена за такву одлуку буде и одлазак у царство небеско, пред Лазара и пред друге Србске мученике.

Оакжите послушност свакоме ко послуша патријарха!

понедељак, 21. октобар 2013.

Принудни рад за шипарско косово


Држава Србија присиљава своје запослене да увеличају посету Томислава Николића српској Грачаници на Космету. Ова посета има за циљ да убеди становнике Косова и Метохије да изађу на изборе које је расписала самопроглашена сепаратистичка Република Косово. Можда звучи парадоксално али дешаца се... Председник државе убеђује сопствени народ да би требало да учествује на изборима које на нашој територији организује нека илегална сепаратистичка држава. При чему наша извршнаа власт присиљава грађане учествују заједно са њиме у предизборној кампањи туђе државе на сопственим огњиштима. Ко не дође и не изврши своју радну обавезу добић отказ.

недеља, 20. октобар 2013.

Смрт Јованке Броз


Ево новог и несвакидашњег догађаја за све титофиле и некрофиле. Умрла је Јованка Броз. Жена која није имала много тога да нам да за живота, осим кратке декубитичне фазе распадања у ургентном центру, после смрти подариће нам много, много више. Оставиће за собом празан стан по коме ће претурати службеници државне безбедности и мртвозорници у потрази за сензацијама и личним предметима.

Оно што нам је можда промакло јесте извесна статистика која нам говори о моралном стању диктаторског пара. Приметно је да је Јованка у опасној мери надживела Тита. Он је умро са 88 година живота, док је Јованка у исте те године живота ушла тек пред смрт, односно тек 23 године поске његове смрти. Што би практично значило да је Тито имао жену млађу од себе барем 23 године. Што би наш народ реко, перверзњак матори. Међутим услед већих проблема које је Тито правио нашем народу на овај морални недостатак никео није обраћао посебну пажњу.

У сваком случају ево још једне слике перверзног пара усликаног вероватно на неким баханалијама... 


   

субота, 12. октобар 2013.

Удружење грађана - Жали Боже дрвећа

'' Жали боже дрвећа '' је невладина организација која се бори за заштиту животне средине, а како и сам назив каже понајвише дрвећа. Милиони кубига дрвета сваке године бивају прерађене у хартију на којој ће се одштампати текстови и слике, толико безвредни и бесмислени до је то већ постало Богу плакати. Ко зна колико хектара шума је посечено како би се омогућило штампање сабраних дела Лава Давидовича Брондштајна, постера са ликом полуголе Драгане Мирковић, књиге Хазарски речник Милорада Павића или пак часописа '' Home and Garden for Gays ''. С тим у вези група грађана окупљена око оеганизације '' Жали боже дрвећа '' предузеће читав низ активности како би спречила даље уништавање животне средине ради објављивања непотребних или штетних садржаја. Ено вам интернета па на њему објављујте све што сматрате да је за објављивање. Ми не немамо ништа против слободе говора, само желимо да спречимо да ваше булажњење и скрибоманија доведу у питање одрживи развој наше планете и наше Србије.

Насумично забијање металних предмета у стабла дрвећа, рециклажа старе хартије као и симболично протестно спаљивање бесмислених књига и публикација биће начини наше борбе. Поред ових активности залагаћемо се за повећање броја бесплатних јавних библиотека. Наша прва акција биће узнемиравање посетилаца на сајму књига. ( под узнемиравањем се мисли на упознавање грађана са чињеницом да ћемо ускоро остати без ваздуха за дисање ако се настави са бесумучним штампањем свакаквог смећа које се продаје ту на сајму књига )

Са надом да ће довољно пута поновљена истина то једнога дана и постати објављујемо овде и манифест организације '' Жали боже дрвећа ''

  ''Немачки студенти, ми смо наше поступке усмерили против антинемачког духа. Предајте ватри све што је антинемачко!
У име борбе против класне борбе и материјалзма, а за Народну заједницу и духовно схватање живота – предајем ватри списе Карла Маркса и Троцког.
У име борбе против расула и распадања, а за васпитање и морал у породици и држави – предајем ватри списе Хајнриха Мана, Ернста Глесера и Ериха Кестнера.
Против олоша, битанги и политичке издаје, а за оданост народу и држави – предајем ватри списе Фридриха Вилхелма Форстера.
Против душепогубног плотског и блудног живота, а за достојанство људске душе – предајем ватри списе школе Сигмунда Фројда.
Против фалсификовања наше историје и срозавање њених поглавља, а за страхопоштовање према нашој прошлости – предајем ватри списе Емила Кона.
Против туђинског новинарства демократског духа, а за свестан и одговоран рад на делу националног уздизања – предајем ватри списе Теодора Волфа и Георга Бернарда.
Против литералног блаћења наших војника из првог светског рата, а за васпитање народа у духу истинитости – предајем ватри списе Ериха Ремарка.
Против изопачења и кварења нашег језика, а за неговање драгоцених добара нашег народа – предајем ватри списе Алфреда Кера.
Против безобразлука и дрскости, а за страхопоштовање пред вечним немачким народним духом – нека сагоре и нека пламен прождре списе Карла Тухолског и Карла Оситцког."
 

четвртак, 10. октобар 2013.

Ментално здравље

Данас је светски дан менталног здравља. Свима који ове врсте зрдавља још увек имају, желим да честитам празник, и да им пожелим скори долазак на власт у Србији. С тим у вези објављујем и пригодан текст. И да не заборавим... Редовно посећујте свога психијатра или духовника како би сте одржавали своје ментално здравље.

Ако живите у близини цементаре, може вам се лако догодити да заједно са ваздухом у плућа унесете и ситне честице прашине које се налазе у загађеном ваздуху око цементаре. Удисањем ове прашине из ваздуха запушићете већину дисајних путева у вашим плућима. То ће за последицу имати недостатак кисеоника у вашој крви а самим тим и у свим другим органима, бубрезима, мозгу, јетри... Једноставно речено, угушићете се. Овај процес је спор и захтева одређено време. Практично нећете ни приметити како се у вашим плућима таложи цемент и други нус производи овог технолошког процеса.
           Ако живите у близини масовних медија може вам се лако догодити да у ваш мозак доспеју разне непотребне или штетне информације. Ове прве ће вам преоптеретити меморију и потиснути оне корисне, а ове штетне ће од вас направити нечовека или у крајњем случају животињу. Одличан пример је реклама за енергетски напитак која вам поручује: '' Ако пијете Гуарану моћићете да будете будни целе ноћи ''. Ово доводи до тога да маса људи поверује да је потпуно нормално бити будан у току ноћи. Последице су озбиљне. Сутрадан се људи осећају уморно и исцрпљено а неки од њих желе још Гуаране. Исто је и са певачицама које својим изгледом поручују другима да је нормално бити обучен као курва, исто је и са црнцима на МТВ-у који поручују људима да је дрогирање само добра забава.
           Менталне загађиваче представљају информације које упућују људе на нездраве стилове живљења и понашања. Ментално загађење представљају и не истините информације – лажи и разне обмане.
           Изворе менталног загађења представљају сви извори оваквих информација, а то су најчешће масовни медији или догађаји и манифестације са којих се овакве поруке шаљу. Иза овога стоје  организације људи који свесно шире ментално загађење. Такве организације ( изазивачи менталног загађења ) су верске секте, политичке партије, мултинационалне компаније, анархистичке групе, удружења хомосексуалаца и друго. Ове организације шире ментално загађење путем медија или организовањем одређених догађаја. Као примере догађаја који на овај начин загађују нашу животну средину можемо навести сабор трубача у Гучи, музички фестивал '' Егзит '', '' параду поноса '', реив журке и друге.
           Борба против овог вида загађења се може одвијати на два начина. Први и свима нам доступан је ширење здравих животних стилова и навика, као и разоткривање загађивача и њихових намера. Такође важно је указивати на последице менталног загађења. Други начин је нешто мање доступан и подразумева забрану појављивања у јавном простору свих оних који су носиоци и промотери нездравих идеја.

недеља, 6. октобар 2013.

Солидарни порез - солидарност са беспосичарима

Солидарни порез представља интересантан начин за пуњење државног буџета. Постоје наравно и друге могућности као што су извоз различитих производа у иностранство или позајмљивање новца од других држава или страних банака. Такође може се продати и понешто од државне  имовине... Узимање новца од грађана јесте једноставно али нема никакав ефекат. А ево и због чега. Сви сервиси државе према грађанима финансирају се из државног буџета. Здравствена заштита, школовање, заштита јавног реда и мира, одбрана земље, субвенционисање пољопривреде, одржавање канализације, све се то финансира из буџета. Тако да ће се сав солидарни новац који ће се на овај начин покупити од грађана, поново вратити грађанима у овом или оном облику. Новац ће се наравно узети од оних који га имају а у његовом трошењу учествоваће сви, па и они који у давању нису учествовали.

На жалост, живимо у држави у којој се права стичу рођењем а не делима и заслугама за народ и отаџбину. Подразумева се да би право на рад у таквој држави морало бити основно право свакога од нас једнао праву на живот, али то овде не функционише баш тако. Овде, човек може да учи, да стиче академска звања и образовања, да се запосли у државној служби, односно у служби свога народа и шта ће добити? Добиће могућност да од своје зараде финансира беспосличаре или неквалификоване раднике. Дакле ону врсту људи која премешта кутије по магацинима, провлачи артикле кроз касу, кува кафе, точи бензин или чак не ради ништа од понуђеног. Уместо да држава притисне њих и натера их да и они дају неки допринс друштву, држава малтретира оне који су стекли факултеткско образовање и обављају послове од највећег државног значаја. Чиме ће изазвати деморалисаност у сопственом апарату из кога ће најбољи почети да одлазе. Неки вани а неки ка небу. Са друге стране становништво ће видевши овакав третман својих најбољих синова, одустати од студија и запошљавања јер неће желети да се о њихов рад и труд окористе друштвени паразити.             


субота, 5. октобар 2013.

Сретан празник свима који славе

Сретан празник свима који славе. На данашњи дан, из неког разлога из комунизма, прешли смо у либералну демократију и капитализам. Вероватно забаве ради, с обзиром да суштинске разлике нема и ако је појавни облик нешто другачији. Некоме је било забавно а неком мање. У сваком случају они који су се домогли скупштинског ресторана и флаша из његовог шанка, добро су прошли. Остали су џабе јели сузавац.

Ево и занимљиве слике неких ксенофобичних манијака чијом је заслугом дошло до успостављања нове демократске власти. Дочекали после толикох година да њихови НАТО савезници енглези и американци преузму власт у земљи.

петак, 4. октобар 2013.

Са сиротињом је најлакше...

Из седишта Српске напредне странке стиже нам још једна потпуно уврнута информација. Шеф партије Александар Вучић намерава да се обрачуна са ситном корупцијом. Да је изјавио да намерава да у суботу једе пасуљ с месом, то би већ имало више смисла. Ако неко намерава да се обрачуна са ситном корупцијом, то нас наводи на закључак да је борба са крупном већ завршена. Наводи нас, али закони здравог разума овде не важе. Та борба није ни почела. Вучић се изгледа одлучио за лакши део посла. Уместо Мишковића, Бека, Цептера, Ђиласа и дуругих великих играча он се одлучио да се бори против ових из паркинг сервиса што за 200 динара прескачу ваша кола, али и против оних што вас пусте у воз без карте за чокањ вињака. Верујем да се на овом терену осећа далеко слободније и надмоћније. Ипак је он сад нека власт, зар не. Мора човек то негде и да демонстрира јели... Пошто са Мишковићем није успело и од пресуде очигледно нема ништа Вучић је решио да редефинише своје циљеве у складу са сопственим могућностима.

Ситна корупција се не сузбија хапшењем и кажњавањем ситних шићарџија, већ систематским мењањем менталитета овог народа.  А то се између осталог постиже и давањем личних примера.




четвртак, 3. октобар 2013.

Обезбеђивање ситног инвентара

Наши очеви, износили су из својих предузећа репроматеријал, приручни алат, расходован алкохол и други ситан инвентар. Наши су прађедови од комуниста сакривали жито и ситну стоку. Задружне њиве поливали моторнијем уљем, палили отете шуме и винограде... Да враћамо отето научили смо још из времена турске окупације. Драже нам је било живети у шуми, нападати турске караване него ли турске земље орати и копати. 

Ево трудимо се и дан данас. Као и увек има нас разних. Неко трпи док му задњи лебац не узму, неко се још и буни ту и тамо, а неко као и обично почео заједно са окупатором да отима од свог народа. Мада вам могу рећи да у ово последње време то више није тако једноставно као раније... Са развојем нових технологија, систем контроле, силе и принуде постао је репресивнији него икада. Видео надзор, постао је толико приступачан, да су га почели уграђивати у возила градског превоза, по станичним биртијама па чак и у јавним тоалетима.
 еед
Последња у низу репресивних мера против нашег народа јесте и увођење полицајаца у цивилу у градски превоз како би се спречило премлаћивање контролора и возача у аутобусима. Како оваквих дела нема много или барем не значајно више од било којих других дела, поставља се сасвим логично питање, зашто и сви остали грађани не уживају сличну заштиту система? Друго питање је зашто су ови полицајци у цивилу а не у униформи? Примера ради школски полицајац носи униформу и шета је по дворишту школе како би сви присутни знали да је он у ту негде, и како неби вршили кривична дела док су у школи. Што за последицу има, вршење кривичних дела изван школе. Те тако уместо да хапси нарко дилере, полиција их само растерује на разумну удаљеност од школа, Дакле ако желимо хапшење. послажемо полицајца у цивилу а ако желимо превенцију кривичног дела послаћемо јасно видљивог полицајца у униформи. У нашем случају систем жели људе у затворима или барем новац у својим џеповима. Верујем да ће се свако ко нешто зна о раду полиције сложити самном да број напада на кондуктере није довољан за ангажман полиције у цивилу на овим случајевима. Случајева Џепарења или просјачења по аутобусима има далеко више па нико никада није наредијо полицији да се вози аутобусима. О чему се дакле овде ради? Ради се о сузбијању вожења без карте. Вожење без карте је већ нешто, што озбиљно ремети снадбевање новцем оних који су послали своје чуваре у аутобусе.   

уторак, 1. октобар 2013.

Животиње у дому здравља



Маца која је у скорије време вероватно обилазила локалне контеинере и запуштене подруме, успела је да неометано уђе и у дом здравља. Очигледно је да у овом објекту нико не води рачуна о хигијени и здрављу пацијената. Прдпостављам да поред мачака овде залазе и животиње мањих димензија као што су бубе и пацови...