НВО активисти оставили гомиле ђубрета иза себе

Трг Николе пашића 30 5 2013 године. Одржан је сајам невладиних ( NGO ) организација. Све је протицало у најбољем реду док их није изненадила киша од које су морали да побегну... За собом су оставили гомиле ђубрета расутог по улици. Изгледа да су побегли толико далеко да се више никада нису вратили, макар да склоне хаос који су иза себе оставили. Интересантно је да они који имају највише грађанске свести управо најмање брину о својој животној средини. Нормалан човек би помислио да се ради о неким људима који су плаћени да изговарају свој текст али не и да следе убеђења која износе у јавност. У сваком случају највише смећа нашло се код LGBT популације али нису заистале ни бројне општинске организације попут Раковичких напредњака.

У сваком случају ево резултата њиховог рада...

http://www.youtube.com/watch?v=D7EcjVj8_fI

Стари Железнички Мост

У нашој Србији, старији објекти су у доста бољем стању него они изграђени у новије време. Више него логично, зар не? Некада давно у другом светском рату, Немци су у Београду саградили некакав мост за привремену употребу. Заправо донели су га са собом са неке друге реке и поставили га овде. Овај мост и даље је у употреби. Сваки воз који преко саве долази на главну железничку станицу мора прећи преко овог моста... Године су пролазиле а у Београду су изграђени нови мостови. Не само да су изграђени већ су стигли да буду и ремонтовани. Мост Газела коју су подигли комунисти није дочекала ни унуке својих градитеља а већ је морала бити комплетно реконструисана.

Стари железнички мост у пуном сјају.

У заборављеној Србији

  У заборављеној Србији

        Недавно сам боравио у једном забаченом делу Србије. Боравећи тамо стекао сам неки одвратан осећај, као да сам пар хиљада километара удаљен од остатка Србије. Стекао сам утисак да је тај остатак Србије потпуно заборавио на ову локацију унутар својих граница.

        Овде су ствари изгледају прилично другачије и то се осећа. Реке овог краја не теку у правцу Црног мора, као већина у нашој земљи, већ своје воде шаљу Јадранском мору. Вода дуго путује до тамо, преко две државе, заустављајући се на кратко у једном великом језеру, да би затим наставиле даље ка мору. Клима овог краја је другачија, мада прогнозу за овај део Србије не можете чути на телевизији. Овде је обично мало топлије него у остатку земље, такође овај простор прима и више падавина. Под утицајем је медитеранске климе која доспева до ових крајева дуж речних долина које пресецају високе планинске масиве. Дно ове котлине окружено је високим планинама на којима се дуго, све до маја задржава снег. Управо је тада најбоље време за посету. По ведроме дану са сваког дела велике зелене равнице виде се два скоро вертикална планинска ланца са белим врховима. Нешто што неби сте ни мислили да постоји у Србији.

        Иначе овде не долазе возови, аутобуси понекад али нема директних линија до Београда, мобилни оператери су неки сасвим други. Изненадићете се колико је ова област густо насељена. Становници ових крајева не говоре наш језик и прилично су агресивни и нетолерантни људи. Уместо ограде од кованог гвожђа или гипсаних лавића и свинги каквих има у Великом Мокром или Влаолама, њихове куће ограђене су зидовима од цигле. На таблама које означавају насељена места се налазе другачији топоними него у нашим крајевима. Тако вас неки пут табла може преварити. Помислите да се налазите у месту званом Скендраи а уствари то место има свој назив и на нашем језику. Зграде фарбају у црвено и црно а са бандера и електричних водова висе заставе разних држава света.

        Заборављена област некако се извукла из сећања нашег народа. Не спомињемо њено име већ годинама. Ретко ко од нас одлази тамо. Под називом Косово обично се подразумева простор косовске котлине, градови Приштина, Лепосавић, Косовска Митровица. Док је назив Метохија готово нестао из употребе.    

Столицоа и прозорско стакло

У неким нормалним земљама ученици столицу осим за седење користе и за разбијање прозора. У нашој Србији ученици столицом спречавају отварање прозора од стране ветра као и улазак истог у просторију.

Власт нуди бесплатне '' Курсаџије ''

Изгледа да владајућа партија нема много тога да понуди ових дана. Тренутно се у једном мање познатом Београдском насељу одржавају локални избори. Овом приликом владајућа странка је поред свих могућности којима располаже одлучила да своје бираче почасти бесплатним наступом не тако популарних '' Курсаџија ''. Морам одмах да похвалим потез владајуће странке. Свиђа ми се све што је бесплатно. Сећам се времена док сам хонорарно радио у агенцији за статисте која је плаћала 200 динара у готовом за седење у публици на снимању поменутих '' Курсаџија ''. Дакле оно за шта могу бити плаћен, мени моја власт нуди бесплатно.

Страх од зубара

Страх од зубара.

Анархисти и студентски покрет

Информација

Пре неколико дана група од близу 60 анархиста ометала је рад Београдског универзитета. Ова група људи виђана је и раније у сличним акцијама. Имали су обичај и да заноће на универзитету претварајући учионице у просторије за спавање. Ова група се овим активностима бави скоро ће 8 година... Барем је толико прошло од када сам и ја први пут видео док сам био на студијама... Ако се осам година повачите по факултетима постоје само два начина да се објасни ваше понашање. Или сте поприлично заостали са давањем испита или сте неко ко уопште нема везе са студирањем а факултете посећује из ко зна којих побуда и разлога. Људи који организују блокаде рада факултета су по некој логици тербали да одавно заврше факултет или два с обзиром да су на факултетима проводили толико много времена. Ван сваке памети зар не? За права студената не боре се студенти него анархисти. Да ствар буде још бесмисленија анархисти су група људи која сматра да им није потребан посао а самим тим ни образовање. Према њиховом схватању довољно је пронаћи празан стан и увалити се у њега. Јабуке расту на дрвећу а иза супермаркета обично може да се нађе неког алкохола коме је истекао рок употребе... Идеја и није сасвим лоша.

Образовање само по себи може да буде и бесплатно, наравно не за беспосличаре попут анархиста већ за оне који имају намеру да се образују и показују да им то добро иде. Што у доброј мери и јесте тако. '' Упасти на буџет '' није немогућа мисија. Наравно ако своје средњошколске дане и ноћи нисте проводили иза драгстора натежући пиво из пластике.

Иначе у нашој држави можете посетити или ометати било које универзитетско предавање и то без законских последица. У зависности од тога како сте расположени тога дана.





Снимак

Евалуација закона о основама система образовања и васпитања

Шта нам је донео нови закон о основама система образовања и васпитања? Прошло је скоро 4 године од тада а у нашим школама полако али сигурно завладао је хаос. Уместо знања и моћи, наша омладина добила је људска права и слободе које су им омогућиле да се понашају како хоће. Данас наша деца радије долазе на наставу јер су на настави правила далеко блажа него она која морају поштовати у сопственом дому. 

Видео...

Лудница као медијум за изливање емоција

Игром случаја ова институција за ментално здравље ипак није сасвим изгубила свој кредибилитет у нашој Србији. И поред релативизованих критеријума за улазак или њено напуштање, популарна '' Лаза '' још увек улива страх у душе пролазника. Решетке и уздаси који се кроз њих провлаче, чине атмосферу како у згради тако и ван ње. Ипак, и поред свега, ова установа је идеално место за све изливе нежности према вољеној особи. Тако се и дешава да понекад на овој згради осване и нека лепа порука....

Путевима кроз шуму

 

 Дрво поред пута или на њему. Можда би цела ствар и имала неког смисла када би нам неко објаснио да ли је пут изграђен након израстања дрвета или не? Мени се нешто чини да је прво израсло дрво, а да је асфалт дошао после.

CHE CocaCola

Србски мали привредници, волели би у циљу стицања профита да споје неспојиво. Ова наизглед парадоксална реклама можда јесте права слика духовног стања у коме се налази Србски народ. Жеља за зарадом надилази све идеолошке баријере и границе. Жеља за зарадом и материјалним, превазилази разлике и уједињује у истој жељи и комунисте и капиталисте. Без обзира на све привидне разлике, јасно је да се њихове идеологије не заснивају на духовним или моралним вредностима већ на материјалним. Ако једна идеологија почива само на материјалним вредностима, док оне моралне изостају из целе приче, онда је сасвим очекивано да ће припадници такквих идеологија почети да се понашају не како налаже морал већ како захтева профит. Тако се и долази до закључка да ће Че, продавати кокаколу или да ће вођа овдашњих анархиста живети у лепој кући у елитном делу града. Ништа необично, за земљу без логике и идеологију без морала.  

Противградном против грађана

Ништа необично, догађа ли вам се да у ваше купатило улети противградна ракета? Наравно, догађа се... Догађало се да у нечије купатило улети и обична ракета ваздух - земља типа '' томахавк ''. На сву срећу у датом моменту никога није протерало. Изгледа да је неко упркос обуци, образовању и свему осталом, погрешно протумачио намену противградних ракета. Тако се догодило да је противградна ракета употребљена против оближњег градског насеља. Овакве бизарне несреће не покрива ни држава а ни приватне осигуравајуће куће.

Извор информација...