Аутошовинизам - болест модерне Србије

У многим народима постоје '' Шовинисти '', људи који без било каквог смисленог разлога мрзе друге народе. Мрзети Шиптара јер је отео Космет, убијао нашу децу, трговао нашим органима, спаљивао наше светиње, скрнавио наше гробове, продавао дрогу по Србији, стављао стаклиће у бурек, то већ има некаквог оправдања. али мрзети народе са којима нисмо имали никаквог контакта, то је већ ван памети. Сложићете се, да је и сама мржња ван памети, јер нити доноси какву корист ономе ко мрзи, нити наноси било какву штету ономе ко је предмет мржње. Онај који мрзи једе себе мржњом. Не морате мрзети друге народе. Довољно је волети свој народ. Нека љубав према свом народу, а не мржња према туђем, буде покретач наше борбе за одбрану од непријатеља. 

Србија делује као плодан терен за све аномалије људског рода па и за такве као што је шовинизам. Није да и тога овде нема, нађе се и по неки такав. Међутим овде се јавила једна посебно ретка врста шовинизма која надилази све што здрав разум може да замисли. Ауто Шовинизам је једно заиста посебно и ретко када виђено стање духа. Човек у овом стању мрзи сопствени народ. Да се неби догодило најгоре. Да неби дошао до тога да мора мрзети па и убити самога себе као припадника сопственог народа који мрзи, оваква особа се измешта из објективне стварности, негира или одбацује сопствени идентитет и наставља да неометано мрзи своје сународнике. Приликом ове трансформације одбацује се комплетна традиција и култура сопственог народа. При чему прво страдају вера, писмо, обичаји, навике... Све се то одбацује да би се примио антинационални космополитски животни стил... Док се у неким случајевима прихвата и негује култура и традиција непријатеља сопственог народа. Није необична ни појава конструисања потпуно нових и до сада не виђених националних идентитета као што су Војвођанин, Црногорац, Југословен и др...

Последњи у низу аутошовинистичких инцидената догодио се на територији северне Србије где легално делује сепаратистичка организација Лига Социјалдемократа Војводине која окупља Србе аутошовинисте и шовинисте из редова других народа са заједничикм циљем подривања уставног и правног поретка државе Србије. Ових дана освануле су на улицама Новог Сада налепнице следеће садржине...

Наравно, има њих још.. Примера ради организација Либерално демократска партија се отворено залаже за легализацију наркотика како би били лакше доступни становницима Србије као и за признавање сепаратистиче творевине зване '' република Косово '' за суверену државу. 

Критиковати свој народ је једно, и ја не бежим од тога, али уништавати сопствену земљу и народ, то је отворени позив свим нормалним људима да стану у одбрану свог народа. Људи из ЛСВ већ машу оружијем...












 

Велика нужда на сред Трга Републике

Један од мање битних животних проблема у Србији јесте вршење велике нужде. То је наравно могуће свуда и на сваком месту. Можда ће некима ово деловати дегутантно али запамтите да има и горих начина да се ова радња обави. Ко зна, можда је овај момак урадио једину могућу ствар у датој ситуацији. Што се говнета тиче, свуда му је боље бити него у гаћама.Наравно ово није усамљен пример. То се мање или више прилично често дешава у нашем граду. још једна наша суграђанка је пре извесног времена усликана како уринира у паркићу поред Каленић пијаце.

Сунићење о трошку државе

Наша држава веома често троши новац пореских обвезника на разне прилично бизарне начине. Овога пута С.О. Нови Пазар која се упркос жељама већине њених грађана и даље финансира из буџета Србије. решила је да издвоји новац како би платила обрезивање 180 дечака из те општине. Све је било по реду и закону. Расписана је и јавна набавка на којој ће се изабрати најквалитетнији хирург по најповољнијим ценама. Хтео ја или не, ето платих за испуњавање жеља становника Новопазарске општине. Ја разумем и традицију и културу, разумем и да то кошта. Није то поливање водом, па да не кошта ништа. Овде се ипак ради о озбиљној хирушкој интервенцији. Добро је да им нису платили путовање у Меку и Медину приде. Свако има право да верује у шта жели, али ван памети је да држава троши новац да би задовољила нечије верске потребе.

Надам се да ће у духу толеранције, мира и љубави, општина Новопазарска издвојити неки новац да се и Православним Србима испуни по нека жеља. Знам да ово није посао државе, знам да држава неби требала да ради овакве ствари али ето кад се већ дели, да пожелим и ја да се издвоји неки наш новац за крштење деце у Новом Пазару.

Извор:   

Краљ укинуо и војску и отаџбину

Није баш нека свежа информација али је леп пример да бесмислени поступци никада нису били страни ни нашем народу ни нашим владарима.
На данашњи дан, донесена је једна од најбизарнијих одлука у Србској новијој историји. Можда је она за доносиоца имала неке конкретне користи, док се о њеним последицама по народ и државу може расправљати али не превише дуго јер би таква расправа представљала само губљење времена. 26 8 1944 догодило се то да је Србски Краљ Петар II Карађорђевић на захтев избегличке владе Краљевине југославије урадио следеће. Сменио команданта сопствене Краљеве војске у отаџбини, Генерала Михајловића, и позвао сопствену краљеву војску у отаџбини да се стави под команду Комунистичких снага, Јосипа Броза Тита, чији је циљ био уништење краља, краљеве војске а такође и отаџбине. Ову информацију објавио је радио Лондон пар недеља по доношењу одлуке 12. 9. 1944.

Зло време дошло

Зло неко време дошло. Дошло време да се човек више плаши од државе и од полиције него од пропалица, уличара и олоша. Са олошем ћеш некако на крај и да изађеш, али са државом нећеш. Ако те неки пробисвет нападне тамо у мраку, можеш макар да се браниш. Нико ти не гарантује да ћеш се одбранити али макар можеш да покушаш, па сутра самом себи док лежиш на оделењу интензивне неге можеш да погледаш у очи и кажеш да није било без борбе. Међутим ако те нападне полиција или неки други државни орган у пратњи полиције, онда се ситуација у којој си у битноме мења. Сада више ниси у прилици да се браниш јер је одбрана од напада службеног лица кривично дело. Ако си крив зато што су те напали, онда је логично да будеш крив и зато што си се бранио. Можеш да пружаш пасиван отпор. Можеш да пробаш и да бежиш али све се своди на исто... Ометање службеног лица у вршењу службене дужности. Можда је ипак најбоље да се вратиш кући раније.
 

 

Још једна диплома Томислава Николића

Ево још једне дипломе Томислава Николића. За њену веродостојност овога пута гарантује џудо савез Босне и Херцеговине.

Ко је моћнији? Фудбалски хулигани или држава?

На питање, ко има већи утицај на стварни свет у коме живимо, фудбалски хулигани или држава, многи ће вам дати погрешан одговор. Фудбалски хулигани ипак нису моћнији од државе. Замислите само како би изгледала држава којом би управљали фудбалски хулигани. Замислите државу у којој неби било акциза на дуван и алкохол, дозвола за ношење оружија, забране пушења на свим јавним местима... Шта мислите ко би у оваквој држави управљао републичким хидрометеоролошким заводом или ЈКП Србија шуме. Предпостављам да таквих институција у земљи неби ни било.

Наравно нити се ко залаже за овакав поредак нити хулигани имају било какве претензије да до оваквог државног уређења икада и дође. У нашој земљи чак и они који о вођењу државе немају апсолутно никакву представу ипак су макар и мало паметнији од оних који заиста управљају нашом државом. Наши фудбалски хулигани никада рецимо неби дозволили предају наших територија на управљање другим државама и народима. Наши хулигани никада неби дозволили јавни противприродни блуд на улицама зарад поштовања права настраних људи да промовишу своје настраности као нормалну људску активност.

Незнају да воде хидрометеоролошку службу али право да вам кажем никада нису ни желели да се тиме баве. Они се не разумеју у финансије, економију, рударство или енергетику. Једино што су ти људи икада научили јесте да разликују добро од зла. А сложићете се самном то је понекад сасвим довољна компетенција да се може одлучивати о неким битним државним питањима.




     

Матијевић - Монсанто ( monsanto )

СИМ картица само уз личну карту

Држава Србија одлучила је да се свако ко жели поседовати број за мобилни телефон било '' ПостПеид '' или '' ПриПеид '' има пријавити у базу података, власника бројева мобилних телефона. Што би требало да доведе до веће безбедности како саме власти тако и њених поданика. У новом безбедносном окружењу више неће бити могуће некажњено претити људима или се договарати о шверцу оружија, трговини људима или куповини бакљи за славља на фудбалским стадионима. Разлога за скептицизам нема, нити би их смело бити. Свако ко би одбио да да личне податке у ове сврхе имао би се сматрати особом која нешто скрива... Ја Богу хвала немам шта да кријем у својим телефонским разговорима. Своје нападе не најављујем претњама, нити разговарам о крађи радиокасетофона из возила са својим пријатељима. Нити кога нападам, нити крадем ствари из аута на паркингу... Верујем да нико нормалан и нема ништа против хапшења и привођења правди нарко дилера, сводника и провалника...

Једнога дана наша ће држава бити толико безбедна да више неће бити могуће пружити никакав вид отпора систему, осим оног отпора за који систем процени да је безопасан по њега. Нека буде за наук свим будућим диктаторима и побуњеницима... Да су Милошевић и Гадафи имали овакав безбедносни систем као што га развијена демократска друштва имају данас, ко зна колко би још година управљали својим земљама. Примера ради за времена Милошевића у Србији ретко ко је поседовао мобилни телефон, интернет или неки други вид електронске комуникације. Из тог разлога било је доста тешко сазнати ко шта мисли, ко се с ким договара и слично... Тако да знате да се манете модерне технологије... Ако данас пре ступања новог прописа на снагу ипак купите '' припејд '' картицу или више њих, очекујте да ће вас када пропис буде донесен ваш оператер позвати да свратите у најближу пословницу и региструјете се. У супротном ако то не учините ваша картица ће бити искључена из мобилне мреже.  

 Извор:

Спријатељите се са сељацима

Хран коју конзумирамо, не расте на полицама Махи дисконта, него на њивама. Да би од њиве стигла до Махи дисконта, храна прелази веома дугачак пут, чак и онда када се њива налази надомак вашег града. Сељак обере храну и одвози је до откупне станице. При томе храна добија на вредности јер је за довожење хране до откупног места потрошено неко гориво. На откупном месту храна се складишти по хладњачама и силосима. За њено чување такође је потребан новац. Следеће што се дешава јесте продаја хране прерађивачима. Они товаре храну, одвозе је до фабрика где је прерађују и пакују за даљу употребу. У овој фази долази до највећег повећања цене хране. У завршној фази трговински ланци купују ове производе ради даље препродаје.

Зар није бесмислено куповати нешто чија је цена већа од нормалне? Зар није за жаљење то што превозници и накупци живе боље од произвођача хране - сељака. Најгоре од свега јесте то што се они који нас хране  сматрају људима другог реда - сељацима. Док они који живе од препродаје хране немају никакав посебан назив са погрдним значењем. Можда би требало да се полако спријатељите са сељацима. У сваком случају добијаћете од њих здраву непрерађену храну по далеко нижим ценама. Верујем да ће вам сељак бити бољи другар од неког власника трговинских ланаца.

Проблем буке решен помоћу катрана

У једном београдском насељу станари околних зграда ( или можда само један од њих ) одлучили су да реше на веома оригиналан и потпуно бесмислен начин. Испред зграде се налази неколико клупа намењених седењу. Током дана на њима се одмарају пензионери и мајке са ситном децом. Током ноћи на њима уточиште налазе локални блејачи и пијанци. Како пијанци и ситна деца нису неки значајан фактор у нашој држави, станар из зграде поред је имао сасвим довољно храбрости да под окриљем ноћи изађе напоље и поменуте клупице исполива неким лепљивим и масним нафтиним дериватом. Како искуснији пијанци са клупица тврде највероватније катраном. Није ово '' Страхињића Бана '' па да не сме да се узима закон у своје руке. 

Сада у овом Београдском насељу имамо три проблема уместо једног. Први проблем је тај што пијанци немају више где седети. Међутим пијанци нису неко ко заслужује да му нормалан свет посвећује пажњу, па нека седе негде другде, неће свет због тога пропасти. Други проблем је што поштен свет нема где да се одмара. Мајке са децом, радни народ и пензионери... Трећи проблем је наравно тај што су пијанци и поред свега веома агилни и сналажљиви људи који сада седе на зидићу свега пар метара од ових клупица и стварају исту ону буку као и пре. А уз инат можда још и већу. И за крај ево и једног краћег прилога који ће вам дочарати атмосферу у поменутом крају.
   

Летња туристичка понуда

Наш народ воли да одлази на годишње одморе. Као и сваки други. Барем да се у нечему слажемо са остатком света. На одмор, наши људи најчешће одлазе у земље региона. Грчка, Црна Гора, Бугарска, Турска, Хрватска... Они са мало више авантуристичког духа одлазе и до Албанског приморија. Међутим како већина народа не поседује поменути авантуристички дух, обично се задовољавамо ризицима које пружа одлазак у Црну Гору или Хрватску. Наравно они са најмање храбрости одлазе у пријатељску нам Грчку. Има и егзотичних дестинација као што је узани појас БосанскоХерцеговачког приморија али и далеких Румунских обала Црног Мора.

Главни проблем настаје када се погледају цене туристичких аранжмана. Тако се дешава да је Грчка далеко јефтинија од Црне Горе. И ако стварно нема никаквих смислених разлога за то. Осим ако у цене црногорских аранжмана није урачуната и обавезна туча са локалним становништвом, као специјалитет куће.

Ево и занимљивог ценовника...

http://www.youtube.com/watch?v=R0T4GUK1lR0&feature=share&list=UUVf7ZOtOIXSgHFWINuAaXQQ

Такође и ситуација у Хрватској је доста интересантна. Углавном, свако од нас а вероватно и од оних који летују у Хрвстској би био веома узнемирен предлогом да се посети Иран или да се лето проведе у Палестини са излетом до Сирије и Курдистана. Ја лично не верујем да би то било много ризичније од боравка на Макарској ривијери. Међутим наш народ је невероватно широких схватања по питању одмора. Летоваће и тамо где га нико не воли и не жели видети.

Како смо уништили сопствену културу и традицију

Народ смо који је са великим успехом уништио сопствену културу и традицију. Ове године као и многих година раније у нашој Србији организује се нигде до сада виђена манифестација, Сабор Трубача у Гучи. Овај мега догађај постао је прави Србски '' бренд '' по коме се препознаје Србија а посебно Србска туристичка понуда. Слику коју други људи имају о нама створили смо у Гучи и послали је у свет путем CNN-a и BBC-a. Србија, земља европског културног наслеђа, сада изгледа као циганско вашариште. Народ који се до недавно хвалио средњовековним наслеђем и културом славних Немањића сада одлази у Гучу како би показао свету да се прасићи не једу нити виљушком нити рукама него тако што се зубима откидају комади меса док је прасе још на ражњу. Народ који се стотинама година борио против азијатских најезди Турака и по цену сопствених живота бранио своју европску културу и традицију од традиција азијатских, сада зурле и даире представља себи и другима као своје, а звуке двојница, гајди и гусала замењује риком трубе и лупњавом добошара. Некадашњи наши вуци и ајдуци од којих се тресло царско турско, дошли су у Гучу да шенлуче уз циганску музику и оријенталне трбушне плесове. Народ који се поносио својим домаћинским редом и поретком сада оставља добар део свог иметка, како би се напио, најео, видео певаљкино међуножије, повраћао или у крајњем случају показивао другима колико новца има и на колико бесмислен начин може да га потроши. 

Један народ може васкрснути док год има сопствени идентитет. Ма колико да је економски пропао, он може наставити да живи све док је народни дух здрав. Наш народ на жалост, вероватно неће васкрснути. Наш ће народ мутирати. Када прихватимо туђе навике, традиције и обичаје постаћемо оно са чиме смо били у контакту. Наш ће народ зауставити циклусе еволуције и кренути у супротном смеру. Мултикултурални свет изазваће бројне промене у антрополошким карактеристикама народа света. Мешавином свих могућих култура и традиција добиће се једна аморфна, безлична маса, без сопственог порекла, без традиције, без сопствене културе. Једнога дана када више нико не буде имао ништа своје, мораће му се дати нешто ново у шта ће веровати, неки нови систем вредности којег ће се држати. Највероватније је да ће врховни идеал обезличених народа постати новац, а систем вредности такав да се до новца на најлакши начин дође. Гуча, Егзит и  слични догађаји су само катализатори који ће убрзати процесе етничке глобализације у свету.

Сајт guca.rs званични или незванични промотер Србије и Гуче, објавио је серију занимљивих фотографија како би на што бољи начин представио Србију и све нас. Србија је земља у којој се добро једе масна храна, много пије, вози у пијаном стању, повраћа или ради све што је у нормалним земљама подложно новчаним санкцијама.

                                                  ДОБРОДОШЛИ У СРБИСТАН

Свети оци о екуменизму

На нашем путу ка свејереси екуменизма, заборавили смо шта су нам говорили свети оци наше православне цркве. Неки су заборавили а неки неће ни знати о чему причам јер не верују ни у каквог Бога. Пошто је таквих више, нама екуменизам и неће нанети неку озбиљнију штету и несрећу. За неупућене остаје само још да наведем шта су нам свети оци наши оставили у наслеђе...

Са блога - http://svetisava1.blogspot.co

...Папистичко-протестантски екуменизам са својом псевдоцрквом и својим псевдохришћанством нема излаза из својих смрти и мука без свесрдног покајања пред Богочовеком Господом Христом и Његовом Православном Црквом. ...Без покајања и ступања у Истиниту Цркву Христову неприродно је и бесмислено говорити о неком уједињењу „цркава", о дијалогу љубави и интерцоммунио.."

(Православна Црква и Екуменизам, Ава ЈусРасколници могу имати веру у Свету Тријицу, имати Свето писмо, и тајне, али не спасење

(Блажени Августин)

У старом Риму постојала два сталежа: виши, привилеговани - ,,патрицији”, и нижи - ,,плебс”, ,,плебејци”. Oва подела била је пренесена и у христијанизовани Рим: духовништво - то су ти ,,патрицији”, виши привилеговани сталеж, и обични верујући хришћани - ,,плебс”, ,,плебејци”, нижи сталеж, бесправни, који обавезно само слуша, у свему се беспоговорно повинује, никада и ни у чему не смејући да се искаже.Треба ли говорити о томе колико је таква латинска концепција противна духу истанског Православља?......Никада у историји наше Парвославне хришћанске Цркве обични верујући нису били бесправни и безгласни ,,плебс”, него су врло често подизали свој глас против јеретика...



(Архиепископ Аверкије Џорданвилски, ,,Света Ревност” стр.131)

Много је таквих подвижника било у Западној цркви од онога доба када је упала у папизам, у коме се човеку богохулно приписују божанска својства и у коме се човеку одаје поклоњење које припада и доликује Богу Јединоме; ти су подвижници у стању распаљености написали мноштво књига у којима су помамно самопрелешћивање представљали као љубав божанску, и у којима је њихова растројена уобразиља стварала мноштво виђења што су годила самољубљу и гордости њиховој. Сине Цркве од Истока! уклони се од читања таквих књига, уклони се од идења за поукама самопрелешћених! Руководећи се Јеванђељем и Светим Оцима истините Цркве, са смирењем усходи ка духовној висини љубави Божије посредством чињења заповести Христових.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

До сада ми смо имали веру која ни у чему нема недостатака, и ми немамо потребу ни за сабором ни за актом неке уније, да би се научили било чему новијем, ми — који смо синови н ученици Васељенскнх Сабора, и на њима и после њих прослављених Отаца наших. Са том вером ми се надамо изаћи пред Бога и добити отпуштење грехова, а без ње ја не знам каква ће нас праведност ослободити од вечног мучења. Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба — нека буде анатема, и нек исчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери — ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само — једини Бог Који нам је и Сам и кроз Своје Ученике предао ту веру.

(Св. Марко Ефески - Послан. игуману Ватопеда)

„Љубим заповијести Твоје већма него злато и драго камење. Тога ради заповијести Твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим" (Пс. 129, 127-128), казује Пророк. Овакво је владање неопходно за очувањс верности Богу. Верност је неизоставни услов љубави. Без тога услова љубав се раскида.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

Следујући Оцима нашим Источним и Западним, сматрамо за праведно, да се старо предпостави новом, јер примајући ни од чега прихваћеног у старини не треба одступити.

(Патријарх Јерусалимски Мелетије)

Никада се нећемо одрећи тебе, вољено Православље! Никада те нећемо издати, благочешће отаца! Никада те нећемо оставити, мајко побожности! У теби смо рођени, у теби живимо и у теби ћемо умрети. А ако времена то буду тражила и хиљаде пута умрећемо за тебе."

(Јосиф Вријеније)

Налажем свом народу Божјем на Кипру, који сте истинска деца Католичанске Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника који су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате.Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, него ли да са латиномислећима заједно у цркве идете, да не бисте заједно са њима наследили пакао.

(Свети Герман Нови, Патријарх Цариградски (Јосиф Вријеније))

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти - Православна Црква и Екуменизам, Ава Јустин Поповић)

Бог је допустио апостасију (отпадништво). Немојте покушавати да је зауставите својом немоћном руком, већ бежите од ње, заштитите се од ње. То је за вас довољно да учините. Учите се да препознајете дух времена, проучавајте га, тако да ћете кад год је то могуће моћи да избегнете његов утицај...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

Шта? Зар то значи да се са Отпадништвом треба помирити и ,,прикључити се”? Наравно да не! Ево шта нам је чинити: ,,Удаљи се од њега и чувај – то ти је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће, избегао његов утицај”. У наше време важно је упамтити и у уму и срцу ову драгоцену поруку великог руског светитеља! Ето зашто је злочинство ћутати о Отпадништву, обмањивати и себе и друге да је све у реду и да се не треба узнемиравати. Без разлога. Ако и ми немамо снаге ,,да својом немоћном руком зауставимо Отпадништво”, дужност хришћанске љубави нам налаже не само да се ,,удаљимо” и да се ,,чувамо” него и наше ближње да заштитимо, да их упозоримо на оно што сами не увиђају. Овде се увек ваља сетити речи једног од највећих стубова наше Цркве – Светог Григорија Богослова: ,,ћутањем се издаје Бог”. Не смемо ћутати када је у питању дело од највеће важности, какво је дело спасења људских душа!

(Арх. Аверкије, Света Ревност, стр.23.)

Само посебна Божја милост може да заустави ов

у погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се све збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства. Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима, тим ризницама побожности и благодати...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно и недоследно разумевање ствари, и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава Хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

Милостивно Божје дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би милостиви Господ загатитио остатак оних који верују у њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи."

(Свети Игњатије Брјанчанинов, цитат преузет из чланка епископа Аверкија џорданвилског.Чланак објављен у Ортходоџ Аустралиа, јануар-март 1990.)

Атанасије, онима који воде усамљенички живот и који су утврђени у вери у Бога, највољенијој браћи, поздрав у Господу!Благодарим Господу, који вам је дао да верујете у Њега, како бисте заједно са светитељима наследили живот вечни. Пошто има појединих који следују Арију и иду по манастирима, као да тобож желе да вас посете, а у ствари, одвративши се од нас (православних) намеравају да обману просте срцем; и пошто има оних који, иако се не слажу са Аријем, ипак снисходе му и опште са његовим следбеницима, присиљен сам, на захтев неке веома искрене браће, да вам одмах пишем, како, ви који чувате верно и без притворности благочестиву веру, коју вам је подарила Божанска благодат, не бисте дошли у прилику да постанете саблазан браћи. Јер, ако неко види вас, верну децу Христову, како се дружите и општите са таквим људима или чак заједно служите са њима, сигурно ће то (њихову јерес) сматрати неважном ствари и пашће у блато непобожности. Тако, да се то не би десило, љубљени "моји, избегавајте оне који следују непобожности (аријанизму) и штовише, избегавајте оне који, правећи се да се не слажу са Аријем, ипак заједно саслужују са непобожнима. Заиста, посебно треба да избегавамо друштво људи чијих се ставова гнушамо. Ако, онда, неко дође вама, и као што каже блажени Јован, донесе са собом исправно веровање, поздравите га и примите га као брата. Али ако се неко претвара да исповеда праву веру, али ипак општи са онима који су у зловерју, позовите га да се удаљи од тога општења. Ако он обећа да ће то учинити, сматрајте га за брата. Али ако устраје у духу противљења, клоните га се. Могао бих још да продужим своје писмо, наводећи доказе за ово учење из Божанског Писма. Али пошто сте ви људи мудрости, можете да разумете онога који вам пише, и као устрајни у самоодрицању у стању сте да и друге поучите, те сам вам зато написао кратко писмо као вољени пријатељ пријатељу, верујући да ћете, живећи таквим животом, устрајати у чистој и искреној вери и да ће они људи, који вас виде да с њима не учествујете у молитви, из тога извући корист, у страху да и они не испадну зловерни као они којих се држе.

(Атанасије Велики, посланица)

Питање: ''Заробљени Латини, и други, долазе у наше православне храмове и траже да буду препуштени Божанским светињама. Желимо да знамо, да ли то може бити допуштено?'' Теодоров одговор: „Ко није са Мном, против Мене је, и ко не сабира са Мном, расипа" (Мт. 12:30). Како је пре много времена уследило одељивање западне цркве која се и римска зове, и велико нагомилавање њихових преступа, потпуно туђих православној католичанској Цркви, то ју је удаљило од зајеничарења, општења са четири света патријарха, како у односу обреда и учења, тако и осталих православних обреда, као и у уздизању папског звања; због тога Латини не могу бити освећивани из руку свештеника Божанским и пречистим тајнама док се не одрекну најпре латинских учења и обреда, и сагласно учењу канона не приступе правоелављу".

(Теодор Валсамон, патријарх Антиохијски, у свом одговору свјатејшем Марку, Александријском патријарху)

Узалуд се неки међу православнима диве постојећој пропаганди римске цркве и тобожњој самопожртвованости и дјеловању њених мисионара и усрђу латинских милосрдних сестара и са неправом приписују латинској цркви такву важност да, наводно, послије њеног отпаднућа од Православне Цркве, ова посљедња више није то, него да има потребу да тежи сједињењу са црквом римском. Након строгог испитивања, ово мнење се показује лажним, а енергична латинска дјелатност не само да не побуђује дивљење, него, напротив, буди дубоко (са)жаљење у срцима људи добромислећих, који поимају Истину.

(Св. Амвросије Оптински)

Римска црква, пак, одавно је застранила у јерес и новотарије. Још је свети Василије Велики обличио у томе неке епископе римске у својој посланици Јевсевију Самосатскоме:"...Они истину не знају и не желе да знају Са онима који им истину проповиједају, они се споре, а саме утврђује јерес!..."

(Св. Амвросије Оптински)

Али, како једна грешка коју грешком не сматрамо, обично повлачи за собом и другу, тако и једно зло порађа друго - па се тако збило и са римском црквом. То што се на Западу јавило ово неисправно мудровање да Дух Свети просходи и од Сина, само је породило и други сличан зли накот и увело малопомало у њу и друге новотарије, које великим дијелом противурјече у Јеванђељима јасно изображеним заповијестима Спаситеља нашега.

(Св. Амвросије Оптински)

Ја сам с вама у све дане до свршетка века" (Мт. 28, 20). Сам Господ свагда је у Својој Цркви. Чему онда намесник - папа? И може ли грешни човек бити намесник Господњи? - Не може. Намесника царевих или Патријархових у неком граду може бити и бива их, а намесник, заменик Господа, Беспочетног Цара и Главе Цркве, никако се не може бити. Заиста, католици се варају. Опомени их, Господе, како су не лепи они који тако говоре и охолошћу опточени, као огрлицом." Од тог погубног, лажног догмата, по мисли Светог Јована, происходи све зло папизма: „Најштетнија ствар у Хришћанству, тој Богом откривеној, небеској религији је поглаварство човека у Цркви, на пример папе, и његова тобожња непогрешивост. Управо се у његовом догмату о непогрешивости и налази највећа погрешност, јер је папа човек грешан, и страшно је ако мисли за себе да је непогрешив. Колико је грешака отровних, по човека душегубних, измислила католичка, папска црква - у догматима, у обредима, у канонским правилима, у богослужењу, у подлим, злобним односима католика према православнима, у хулама и клеветама на Православну Цркву, у поругама упућеним Православној Цркви и православним Хришћанима! И свему томе крив је тобож непогрешиви папа, његово и језуитско учење, њин дух лажи, дволичњаштва, и свих недопустивих средстава (за већу славу Божју).

(Св. Јован Кронштадски)

КАТОЛИЦИ СУ ИЗМИСЛИЛИ НОВУ ГЛАВУ, понизивши Једину Истиниту Главу Цркве - Христа; лутерани су отпали и без главе остали; англиканци такође; код њих ЦРКВЕ НЕМА; савез са Главом је прекинут, нема свесилне помоћи, а Велијар војује свом снагом, лукавством и све држи у својој прелести и пропасти. Много је оних који пропадају у безбожништву и разврату.

(Св. Јован Кронштадски)

Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле - лажни догмати, одатле - дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле - разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције; одатле - унакажавање догмата; одатле - фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле - устајање на познање Божје (2. Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за „већу славу Божју."

(Св. Јован Кронштадски)

Мржња према Православљу, фанатизам и прогони православних, убиства - то је црвена нит кроз све векове живота католицизма. По плодовима ћете их познати. Зар нам је такав дух заповедио Христос? Коме се, ако не католицима, лутеранима и реформаторима увек може рећи: „Не знате каквога сте ви духа! (Лк. 9, 55)"?

(Св. Јован Кронштадски)

Код католика глава Цркве уопште није Христос, него папа, и католици за папу ревнују, а на за Христа, и њихова ревност у вери увек прелази у страствени, човекомрзачки фанатизам, острвљени фанатизам, фанатизам крви и мача (ломаче), непомиривости, дволичности, лажи, лукавства. Благодарим Господа, који је услишио и услишава молитве моје, пред свеспасоносним и страшном Жртвом Христовом (Тела и Крви Христове) за заблуделе у вери велике заједнице, које се хришћанским називају, али које су у суштини одступничке: католицизам, лутеранство, англиканство и друге.

(Св. Јован Кронштадски)

Не желим да за сведока свакојаких католичких лажи приводим непристрасну хиљадугодишњу историју: она је довољно позната целом образованом свету.

(Св. Јован Кронштадски)

Још је свеж спомен на злосрећну унију у XVII веку код нас у Русији: свежа је успомена на фанатичну мржњу с којом су католици уништавали правослаавне храмове у западном крају; памтимо сва ужасна срамоћења и изругивања на рачун православне вере и Православне Цркве и несрећних православних хришћана. Сада су се опет обновила времена уније.

(Св. Јован Кронштадски)

Никаквих компромиса и никаквог општења с њим не може бити јер каква је заједница светлости и таме, каква је заједница правде и безакоња (2. Кор. 6,14)

(Св. Јован Кронштадски)

Оно што су једни установили и узаконили, други да чувају и тим чуварима не чинити неправду, а ни безакоње над онима који не примају шта противно ономе што је установљено; и право би било, кад би сваки мислио и држао се онако како је одређено.

(Фотије, 3. писмо, т.6)

. ...Пошто римска црква остаје при својим новачењима и не враћа се догамама Васељенски х Сабора, она узима потпуну одговорност пред једном, светом Саборном и Апостолском Христовом Црквом, која се тврдо држи старих одредаба и у свему чува предани јој завет вере, покоравајући се тако и апостолској заповести: „Добро завештање сачувај Духом Светим који обитава у нама; клони се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања, којему се неки приволеше и отпадоше од вере". (2. Тим. 1,14-15; 1. Тим,. 6, 20).

(Цариградска посланица,1895)

Све ово ми добро знамо... учењима овим целосно умујемо... како се проповеда од светих апостола у Христово Еванђеље по свему свету, као и предања светих отаца Седам Васељенских Сабора. И све ово као оно што нам је познато чувамо, а ОД ВАС УЧЕЊА НЕ ПРИМАМО И РЕЧИ ВАШЕ НЕ СЛУШАМО".

(Св.Александар Невски)

Ако унију проклету искорјените, а источну истиниту Цркву успокојите, поживјећете године своје у срећи, а ако не донесете успокојење истинитој Вјери грчкој и не пометете са лица земље проклету унију, уистину ћете познати страшни суд Божији.

(Св.преп.муч. Атанасије Брестски)

Због свих исказаних узрока Саборна Црква од Истока пресјекла је своје општење (заједничарење) са посебном римском црквом. А римски епископи, као што су са гордошћу почели, гордошћу и савршавају... Они се упињу да докажу како је Православна Саборна Црква, од њих отпала, посебна црква. То је нетачно и наопако. Истина свједочи да је римска црква отпала од Православне.

(Св. Амвросије Оптински)

Римска црква не би требало да се назива саборном црквом нарочито због тога што је она одбацила поставке Васељенских Сабора, поводећи се за сопственим умовањем.

(Св. Амвросије Оптински)

Не желим да за сведока свакојаких католичких лажи приводим непристрасну хиљадугодишњу историју: она је довољно позната целом образованом свету.

(Св. Јован Кронштадски)

Још је свеж спомен на злосрећну унију у XVII веку код нас у Русији: свежа је успомена на фанатичну мржњу с којом су католици уништавали правослаавне храмове у западном крају; памтимо сва ужасна срамоћења и изругивања на рачун православне вере и Православне Цркве и несрећних православних хришћана. Сада су се опет обновила времена уније.

(Св. Јован Кронштадски)

Никаквих компромиса и никаквог општења с њим не може бити јер каква је заједница светлости и таме, каква је заједница правде и безакоња (2. Кор. 6,14)

(Св. Јован Кронштадски)

Оно што су једни установили и узаконили, други да чувају и тим чуварима не чинити неправду, а ни безакоње над онима који не примају шта противно ономе што је установљено; и право би било, кад би сваки мислио и држао се онако како је одређено.

(Фотије, 3. писмо, т.6)

. ...Пошто римска црква остаје при својим новачењима и не враћа се догамама Васељенски Сабора, она узима потпуну одговорност пред једном, светом Саборном и Апостолском Христовом Црквом, која се тврдо држи старих одредаба и у свему чува предани јој завет вере, покоравајући се тако и апостолској заповести: „Добро завештање сачувај Духом Светим који обитава у нама; клони се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања, којему се неки приволеше и отпадоше од вере". (2. Тим. 1,14-15; 1. Тим,. 6, 20).

(Цариградска посланица,1895)

Све ово ми добро знамо... учењима овим целосно умујемо... како се проповеда од светих апостола у Христово Еванђеље по свему свету, као и предања светих отаца Седам Васељенских Сабора. И све ово као оно што нам је познато чувамо, а ОД ВАС УЧЕЊА НЕ ПРИМАМО И РЕЧИ ВАШЕ НЕ СЛУШАМО".

(Св.Александар Невски)

Ако унију проклету искорјените, а источну истиниту Цркву успокојите, поживјећете године своје у срећи, а ако не донесете успокојење истинитој Вјери грчкој и не пометете са лица земље проклету унију, уистину ћете познати страшни суд Божији.

(Св.преп.муч. Атанасије Брестски)

Због свих исказаних узрока Саборна Црква од Истока пресјекла је своје општење (заједничарење) са посебном римском црквом. А римски епископи, као што су са гордошћу почели, гордошћу и савршавају... Они се упињу да докажу како је Православна Саборна Црква, од њих отпала, посебна црква. То је нетачно и наопако. Истина свједочи да је римска црква отпала од Православне.

(Св. Амвросије Оптински)

Римска црква не би требало да се назива саборном црквом нарочито због тога што је она одбацила поставке Васељенских Сабора, поводећи се за сопственим умовањем.

(Св. Амвросије Оптински)

 

                             Икона Светога Марка Ефеског - Свети Марко гази римског папу

Распродаја државе - разлог за славље

У мом крају један наркоман је продо свој фрижидер да би купио залихе дроге за недељу дана. Наркоман се наравно никада није хвалио тиме што је продавао ствари из домаћинства. Са друге стране домаћини Србије Дачић, Вучић и Динкић продали су половину наше државне авиокомпаније. Нису знали шта ће с њоме, нису знали како се њоме управља па су је продали. Продали имовину грађана па се још тиме и хвале. Ван памети. Нико нормалан се не хвали тиме што је отуђио ствар из домаћинства. Добијеним новцем куповаће се социјални мир. Појешћемо га и попићемо га. За овакав потез вам није потребна никаква посебна државничка мудрост и вештина. Овакве ствари као што сам рекао раде и обични наркомани. Уместо да запосле неког ко се разуме у летење да нам води предузеће они запосле партиске кадрове који наравно покраду предузеће. Након што су испразнили касу једино шта им је преостало да ураде јесте да продаду то што је остало неком трећем.