Странице

петак, 29. новембар 2013.

Цитостатици су канцерогени

Не звучи баш логично али ипак је тако. Цитостатици или цитотоксици су лекови који наводно служе за лечење рака. Упркос својој намени они су ипак канцерогени. Знам да и даље не звучи сасвим логично али ипак се дешава. Рак се у нашој држави али и у многим другим , лечи супстанцом која изазива рак. Фотографија која се налази испод преузета је из приручника о медицинском отпаду, где се јасно и недвосмислено наводи да су цитостатици канцерогени.


( Цитостатици којима је истекао рок означавају се као канцерогене материје - према законима физике о одржању метерије и енергије канцерогени састав мора бити присутан и за време трајања употребног рока само што се то у званичним медицинским протоколима не наводи из разлога да људи неби масовно бежали са хемотерапије ) Дакле као што сте приметили хемотерапија није ништа мање штетна од удисања дуванског дима или живота и рад у Панчевачкој рафинерији нафте. Хемотерапиај је канцерогена као и све друго.  Тако да није необично видети прилично контрадикторне резултате њене примене. Отпадање косе, ноктију па и зуба, због тога што организам троши последње резерве калцијума, натријума и магнезијума у својој одбрани. Ево како изгледа и просечна жртва хемотерапије.



Хемикалије које се дају пацијентима доводе до пада имунитета, губитка телесне масе и поновне појаве операцијом тек извађеног рака који сада метастазира по читавом организму.
Из неког разлога а то остављам вама да закључите на амбалажи хемотерапијских средстава увек се поставља и знак за биолошку опасност као на слици испод.



 За употребу ових токсичних супстанци користи се наравно и специјална заштитна опрема. Чије списак приказан на њеном паковању на слици испод.




Док се за складиштење и одлагање употребљених цитостатика користе посебни херметички затворени контеинери како ови лекови који служе за лечење људи неби случајно доспели у неку реку или њиву те на тај начин затровали природну средину.



Да ствар буде невероватнија у нашој се земљи сав новац прикупљен у добротворним акцијама за лечење деце од карцинома користи за куповину ових отровних хемикалија, чиме се убијају Српска деца. Новац се такође користи за изградњу кућа смрти у којима ова деца бораве са својим родитељима за време терапије која их води у смрт.







петак, 22. новембар 2013.

Србија иза шалтерског стакла

Ту иза шалтерског стракла се одвија нечији цели живот. Он ту новине чита, он ту доручкује, кафу пије своју... Ту се о смилу свога живота размишља...




понедељак, 18. новембар 2013.

Tajna postanka Novog Beograda

Прича о томе како је настао Нови Београд. Предавање на Коларцу, пре пар година...

субота, 16. новембар 2013.

Квантна физика и живот вечни

Новинари РТС-а вероватно инспирисани смрћу Александра Тијанића, почели су се више занимати за овај природни феномен. И ево до каквих сазнања су дошли. Некакав Амерички научник доказао је постојање вечног живота. Ево и како.

До сада су једино Бог и Православна Црква његова, излазили у јавност са оваквим тврдњама. Да је живот после смрти могућ мало ко је веровао. Наравно, за једну овакву привилегију било је потребно испунити и одређене критеријуме. Живот вечни никада раније није представљао право са којим сте се рађали. Ма колико се у своме животу трудилаи да заслужите живот вечни, нико вам није давао било какве гаранције да ћете га једном када умрете и добити. Бројне верске секте међу којима и Римокатоличка црква до те мере су експлоатисале људски страх од смрти да су почеле продавати улазнице за живот вечни, наравно без покрића. Римски Папа допуштао је чак и могућност да улазницу купите вашим преминули сродницима који се наводно налазе у нечем што Римокатоличка црква назива '' чистилиштем ''. Како год било, људи су се макар трудили да живе добрим животим, да воле себе и своје ближње као и да поштују макар нека правила понашања...

Са појавом нучне чињенице да је живот вечни сам по себи могућ, без испуњења било каквих предуслова отвориле су се безбројне могућности које су сада пред нама. Ако нам је бесмртност загарантована законима квантне физике, чему онда страх од смрти, чему онда пост и молитве калуђера. Нек нестане оних 40 праведника што се каже да они држе свет да се не распадне. Онога момента када је мој народ поверовао да је смрт коначна почео је да троши овоземаљски живот на разна уживања и опуштања све мислећи да му је последње... Онда када мој народ буде схватио да смрти нема, уживаће овоземаљска блага са још више весеља и жара знајући да му их више ни сами Бог не може одузети. Конзумирајте дуван, смрти више нема, возите се 200 у кривини с Југом, смрти више нема. Једите ГМО храну, смрти више нема, Самоубите се, смрти више нема, цугајте шећерушу, смрти више нема. Радите шта хоћете, Бога више нема...

Модерна наука омогућила нам је изгледа невероватну количину забаве својим открићем да смрти више нема. С обзиром да ја лично нисам квантни физичар, мени је сасвим могуће продати ову причу. Као у осталом и већини становника земље... Можете ме убедити да смрти нема и да ћу остати жив у неком облику ма шта учинио са сопственом јетром. Томе уосталом ово научно откриће и служи. Како би смо сви убрзо почели да се понашамо како нам је воља и како би свет какав познајемо нестао у анархичном облаку дима и прашине.

Нисам квантни физичар, али сам зато какав такав Хришћанин па се донекле и разунем у живот вечни. Живот вечни свакако постоји. Мени барем нису потребни научни докази нити сам у стању да их разумем чак и да их има. Улазак у живот вечни на овакав начин може бити прилично ризилан пошто оданде нема повратка назад. И такав живот тамо такође има одређени квалитет као и овај овде. Отићи тамо тек онако, возећи се 200 у кривини с Југом може резултирати озбиљним уласком у дубоки чабар тамо с оне стране банкине. Постоје разна места с оне стране и пре него поверујете научницима размислите и распитајте се о условима у којима намеравате да проведете вечност.

четвртак, 7. новембар 2013.

Чега се плашимо? Рата или Шиптара?



Тренутна власт у нашој Србији, застрашује нас чињеницама да ће Северна Косовска Митровица пасти у руке Албанаца, као и чињеницом да ће Бугари ући у Софију а Ирци у локални паб.

Ако су косовски Албанци неко с ким се може преговарати, па и договарати, ако су они неко на чијим се изборима може учествовати, ако су они неко чији се долазак на власт допушта у теорији изборне математике, чему онда оволики страх од њиховог доласка на власт у Северној Косовској Митровици? Ако Ивица Дачић може да гради заједничку будућност нашег и Албанског народа тамо у Бриселу, чему онда претње Косовским Србима да ће им Тачијеви људи управљати Северном Митровицом.

Чему претња грађанима Зајечара да ће им градоначелник бити из Српске Напредне Странке ако им је председник Србије и вице премијер из исте те странке. Јел то можда Северна Митровица ван Косова па да се у њој не може спроводити Тачијева власт? Није она ни за Албанце ни за овдашњу власт изван Косова. Градоначелник Северне па и Јужне Косовске Митровице неће бири одговоран министарству за државну управу и локалну самоуправу др
аве Србије него министарству за државну управу и локалну самоуправу државе Косово. С тим у вези, какве везе има хоће ли та особа бити Србин или Албанац? Каквог смисла онда има терети некога на такве изборе ако се у крајњој линијо бира ништа друго до слуга Хашима Тачија. Човек чија ће се аутономија сводити на то хоће ли изградити комплекс клупица у парку или неће није неко чијим се избором данас терба посебно бавити. Све и да ће председник месне заједнице Бањска бити Бановић Страхиња из исте те Бањске крај Косова, то нашима тамо неће значити ништа све док Бановић Страхиња мора питати Хашима Тачија може ли добити средства да изгради клупе за седење у неком паркићу у Бањској.

Резултати овоих избора наизглед су важни колико и резултати утакмица лиге шампиона.
Онај који управља државом Косово индиректно ће управљати и свим општинама у којима живе Срби. Оно што је битно је следеће. Онај ко изађе на изборе неке државе својим потписом прихвата власт на њима изабрану, и одриче се могућности даљег сопстевеног одлучивања јер је  своју вољу пренео на свога демократски изабраног представника у држави која расписује изборе. Изласком на изборе губи се свака могућност одлучивања у наредних 4 године колико траје мандат онога кога смо овластили да уместо нас одлучује. У овом случају ми би своју вољу требали да пренесемо у крајњој линији на Хашима Тачија.

У супротном можемо је супротставити вољи већинског алабанског становништва, али не на изворина већ оружијем. Наравно у случају да то и ми сами желимо... Ја наравно разумем да се већина нас не налази баш у најбољој кондицији и све то, али шта да се ради... Враћао се ти из теретане или из кафане, шта мислиш када ће те непријатељ напасти? Кад год да те нападне  мораш се бранити. Ма у кавом стању да се тренутно начазиш...

недеља, 3. новембар 2013.

Клали смо се мало међу собом


Нисмо имали шта друго да радимо тог поподнева, па смо се мало убијали међу собом. Нисмо имали никог другог при руци да прикољемо па смо се одлучили да прикољемо ближњег свог. Више овако рекреативно него из зле намере. Оваква и слична крвопролића догађају нам се из разлога што ми неких других већих проблема заправо и немамо. Сви наши ратови завршени су. Остварен је наш вековни сан. Сви Срби живеће у једној држави. Све оно што је живело по  Србској крајини, босни или косову, довезло се овамо на пољопривредној механизацији или са стојадинима. С тога смо одлучили да укинемо служење војног рока као и војске саме по себи... Немамо више никаквих непријатеља. То што се овде људи насумично убијају на спортским приредбама то је сасвим нормално. То је мање битно... Углавном на концерту Дина Мерлина нико није бацао запаљене бакље у публику или недао Бог на бину. Наш народ се временом научио да каналише своју агресивност и ако већ мора, неће је испољавати према другим недужним особама него организовано испољи према самима себи. Без да било ко недужан због тога пати. Толерантни смо према страним држављанима и лицима без држављанства. Према себи смо изузетно самокритични. Људи склони психоанализирању колективног несвесног овакве догађаје би могли протумачити као неку врсту колективног самоубиства кроз излагање себе бруталним тучама у којима дефинитивно можеш бити повређен или убијен.  

Других неприатеља нема. Остаје нам да се чувамо себе.

Ево бизарне сцене у којој се ни навијачи једног истог клуба међусобно гађају запаљеним бакљама. Наравно на страним сајтовима људима ништа није јасно, јели, никада нису видели тако нешто па се надам да сам им барем мало помогао овим текстом.