Тренутна власт у нашој Србији, застрашује нас чињеницама да ће Северна Косовска Митровица пасти у руке Албанаца, као и чињеницом да ће Бугари ући у Софију а Ирци у локални паб.
Ако су косовски Албанци неко с ким се може преговарати, па и договарати, ако су они неко на чијим се изборима може учествовати, ако су они неко чији се долазак на власт допушта у теорији изборне математике, чему онда оволики страх од њиховог доласка на власт у Северној Косовској Митровици? Ако Ивица Дачић може да гради заједничку будућност нашег и Албанског народа тамо у Бриселу, чему онда претње Косовским Србима да ће им Тачијеви људи управљати Северном Митровицом.
Чему претња грађанима Зајечара да ће им градоначелник бити из Српске Напредне Странке ако им је председник Србије и вице премијер из исте те странке. Јел то можда Северна Митровица ван Косова па да се у њој не може спроводити Тачијева власт? Није она ни за Албанце ни за овдашњу власт изван Косова. Градоначелник Северне па и Јужне Косовске Митровице неће бири одговоран министарству за државну управу и локалну самоуправу др
аве Србије него министарству за државну управу и локалну самоуправу државе Косово. С тим у вези, какве везе има хоће ли та особа бити Србин или Албанац? Каквог смисла онда има терети некога на такве изборе ако се у крајњој линијо бира ништа друго до слуга Хашима Тачија. Човек чија ће се аутономија сводити на то хоће ли изградити комплекс клупица у парку или неће није неко чијим се избором данас терба посебно бавити. Све и да ће председник месне заједнице Бањска бити Бановић Страхиња из исте те Бањске крај Косова, то нашима тамо неће значити ништа све док Бановић Страхиња мора питати Хашима Тачија може ли добити средства да изгради клупе за седење у неком паркићу у Бањској.
Резултати овоих избора наизглед су важни колико и резултати утакмица лиге шампиона.
Онај који управља државом Косово индиректно ће управљати и свим општинама у којима живе Срби. Оно што је битно је следеће. Онај ко изађе на изборе неке државе својим потписом прихвата власт на њима изабрану, и одриче се могућности даљег сопстевеног одлучивања јер је своју вољу пренео на свога демократски изабраног представника у држави која расписује изборе. Изласком на изборе губи се свака могућност одлучивања у наредних 4 године колико траје мандат онога кога смо овластили да уместо нас одлучује. У овом случају ми би своју вољу требали да пренесемо у крајњој линији на Хашима Тачија.
У супротном можемо је супротставити вољи већинског алабанског становништва, али не на изворина већ оружијем. Наравно у случају да то и ми сами желимо... Ја наравно разумем да се већина нас не налази баш у најбољој кондицији и све то, али шта да се ради... Враћао се ти из теретане или из кафане, шта мислиш када ће те непријатељ напасти? Кад год да те нападне мораш се бранити. Ма у кавом стању да се тренутно начазиш...
Нема коментара:
Постави коментар