Нисмо имали шта друго да радимо тог поподнева, па смо се мало убијали међу собом. Нисмо имали никог другог при руци да прикољемо па смо се одлучили да прикољемо ближњег свог. Више овако рекреативно него из зле намере. Оваква и слична крвопролића догађају нам се из разлога што ми неких других већих проблема заправо и немамо. Сви наши ратови завршени су. Остварен је наш вековни сан. Сви Срби живеће у једној држави. Све оно што је живело по Србској крајини, босни или косову, довезло се овамо на пољопривредној механизацији или са стојадинима. С тога смо одлучили да укинемо служење војног рока као и војске саме по себи... Немамо више никаквих непријатеља. То што се овде људи насумично убијају на спортским приредбама то је сасвим нормално. То је мање битно... Углавном на концерту Дина Мерлина нико није бацао запаљене бакље у публику или недао Бог на бину. Наш народ се временом научио да каналише своју агресивност и ако већ мора, неће је испољавати према другим недужним особама него организовано испољи према самима себи. Без да било ко недужан због тога пати. Толерантни смо према страним држављанима и лицима без држављанства. Према себи смо изузетно самокритични. Људи склони психоанализирању колективног несвесног овакве догађаје би могли протумачити као неку врсту колективног самоубиства кроз излагање себе бруталним тучама у којима дефинитивно можеш бити повређен или убијен.
Других неприатеља нема. Остаје нам да се чувамо себе.
Ево бизарне сцене у којој се ни навијачи једног истог клуба међусобно гађају запаљеним бакљама. Наравно на страним сајтовима људима ништа није јасно, јели, никада нису видели тако нешто па се надам да сам им барем мало помогао овим текстом.
Нема коментара:
Постави коментар