У једном београдском насељу станари околних зграда ( или можда само један од њих ) одлучили су да реше на веома оригиналан и потпуно бесмислен начин. Испред зграде се налази неколико клупа намењених седењу. Током дана на њима се одмарају пензионери и мајке са ситном децом. Током ноћи на њима уточиште налазе локални блејачи и пијанци. Како пијанци и ситна деца нису неки значајан фактор у нашој држави, станар из зграде поред је имао сасвим довољно храбрости да под окриљем ноћи изађе напоље и поменуте клупице исполива неким лепљивим и масним нафтиним дериватом. Како искуснији пијанци са клупица тврде највероватније катраном. Није ово '' Страхињића Бана '' па да не сме да се узима закон у своје руке.
Сада у овом Београдском насељу имамо три проблема уместо једног. Први проблем је тај што пијанци немају више где седети. Међутим пијанци нису неко ко заслужује да му нормалан свет посвећује пажњу, па нека седе негде другде, неће свет због тога пропасти. Други проблем је што поштен свет нема где да се одмара. Мајке са децом, радни народ и пензионери... Трећи проблем је наравно тај што су пијанци и поред свега веома агилни и сналажљиви људи који сада седе на зидићу свега пар метара од ових клупица и стварају исту ону буку као и пре. А уз инат можда још и већу. И за крај ево и једног краћег прилога који ће вам дочарати атмосферу у поменутом крају.
Сада у овом Београдском насељу имамо три проблема уместо једног. Први проблем је тај што пијанци немају више где седети. Међутим пијанци нису неко ко заслужује да му нормалан свет посвећује пажњу, па нека седе негде другде, неће свет због тога пропасти. Други проблем је што поштен свет нема где да се одмара. Мајке са децом, радни народ и пензионери... Трећи проблем је наравно тај што су пијанци и поред свега веома агилни и сналажљиви људи који сада седе на зидићу свега пар метара од ових клупица и стварају исту ону буку као и пре. А уз инат можда још и већу. И за крај ево и једног краћег прилога који ће вам дочарати атмосферу у поменутом крају.
Нема коментара:
Постави коментар