Странице

четвртак, 3. октобар 2013.

Обезбеђивање ситног инвентара

Наши очеви, износили су из својих предузећа репроматеријал, приручни алат, расходован алкохол и други ситан инвентар. Наши су прађедови од комуниста сакривали жито и ситну стоку. Задружне њиве поливали моторнијем уљем, палили отете шуме и винограде... Да враћамо отето научили смо још из времена турске окупације. Драже нам је било живети у шуми, нападати турске караване него ли турске земље орати и копати. 

Ево трудимо се и дан данас. Као и увек има нас разних. Неко трпи док му задњи лебац не узму, неко се још и буни ту и тамо, а неко као и обично почео заједно са окупатором да отима од свог народа. Мада вам могу рећи да у ово последње време то више није тако једноставно као раније... Са развојем нових технологија, систем контроле, силе и принуде постао је репресивнији него икада. Видео надзор, постао је толико приступачан, да су га почели уграђивати у возила градског превоза, по станичним биртијама па чак и у јавним тоалетима.
 еед
Последња у низу репресивних мера против нашег народа јесте и увођење полицајаца у цивилу у градски превоз како би се спречило премлаћивање контролора и возача у аутобусима. Како оваквих дела нема много или барем не значајно више од било којих других дела, поставља се сасвим логично питање, зашто и сви остали грађани не уживају сличну заштиту система? Друго питање је зашто су ови полицајци у цивилу а не у униформи? Примера ради школски полицајац носи униформу и шета је по дворишту школе како би сви присутни знали да је он у ту негде, и како неби вршили кривична дела док су у школи. Што за последицу има, вршење кривичних дела изван школе. Те тако уместо да хапси нарко дилере, полиција их само растерује на разумну удаљеност од школа, Дакле ако желимо хапшење. послажемо полицајца у цивилу а ако желимо превенцију кривичног дела послаћемо јасно видљивог полицајца у униформи. У нашем случају систем жели људе у затворима или барем новац у својим џеповима. Верујем да ће се свако ко нешто зна о раду полиције сложити самном да број напада на кондуктере није довољан за ангажман полиције у цивилу на овим случајевима. Случајева Џепарења или просјачења по аутобусима има далеко више па нико никада није наредијо полицији да се вози аутобусима. О чему се дакле овде ради? Ради се о сузбијању вожења без карте. Вожење без карте је већ нешто, што озбиљно ремети снадбевање новцем оних који су послали своје чуваре у аутобусе.   

Нема коментара:

Постави коментар