Странице

понедељак, 2. септембар 2013.

Чудни се овде свеци славе

Борба за веру јесте део превославне традиције. Полагање живота за своје ближње или за Господа представља највећи подвиг који можемо учинити за спасење себе и својих ближњих. Цркве су наше испуњене иконама светих ратника и мученика пострадалих за веру и Христа. Свети Цар Лазар, Свети Александар Невски, Свети Краљ Милутин, Свети Сава, Свети Евгеније Родинов и многи други знани и незнани мученици и ратници вековима су били пример борбе за крст часни и слободу златну.

У ово последње време почеле су се чудне ствари дешавати. Понеки свештеник а и понеко од верника почели су се другим примерима у свом животу водити. На стази погибељи и страдања својега пронашли су неке друге узоре којима би се у своме животу водили. Уместо Светих ратника почели су поштовати безбожне крсташке војнике - псе рата у служби римског папе. Оне што су под знамењем крста и под лажном заклетвом одлазили да пљачкају света места и убијају православне народе. Под изговором да штите светиње хришћанства они су их односили у своје сефове и ризнице како би их сачували од нас православних да их својим шизматизмом случајно не опоганимо. У земљи у којој се припадност православној вери некада плаћала сопственом крвљу, данас се поједини припадници православне вере клањају онима који су њиховим прецима огњем, мачем и прозелитизмом католичку веру наметали.



 Ha cлици je пoкojни свештеник Cтojaн Дамчевић, бивши cтapeшинa црквe Ружицe на Калемегдану.

Нема коментара:

Постави коментар