Судска пракса у Србији, земљи без логике, препуна је невероватних и до крајности бесмислених догађаја. Народ смо који воли суд и судске спорове. Највише се занимамо за породично и облигационо право као и за привредне и друге имовинско правне спорове. Поред бесмислених и вишедецениских парница између грађана у бесмислу ипак предњаче тужиоци и судије у случајевима који се гоне по службеној дужности.
Узећемо два најзанимљивија случаја. Браћу Битићи и Гњиланску групу... У првом случају Браћа Битићи долазе из Сједињених Држава на простор Косова и Метохије где се намеравају борити на страни терористичке организације '' Ослободилачка Војска Косова '' а против уставног поретка и територијалне целовитости државе Србије. Током својих задатака које су обављали, браћи се десило да их ухвате и сву тројицу убију. Што је сложићете се ризик који сваки терориста прихвата онога дана када се одлучи да се бави овим послом. Ништа необично, зар не? Необично је оно што долази касније... Овдашње тужилаштво веровали или не, сада потражује оне који су бранећи сопствену земљу од шиптарских терориста били принуђени да их убијају. Они траже да им се суди под оптужбом да побијеним терористима нису омогућили праведно суђење, већ су их уместо тога поубијали.
Можда ће вам овај други случај поближе објаснити какву то правду спроводи наше тужилаштво. Наиме некада давно ухваћена је једна већа група терориста припадника '' Ослободилачке Војске Косова '' која је имала ту срећу да доживи праведно суђење за своја недела. Ако неко обуче униформу терористичке организације или је макар и њен симпатизер, он је по сваком основу може бити осуђен за рушење уставног поретка једне суверене државе. Међутим ови момци су отишли и корак даље од парадирања у униформама, те су почели убијати Србске цивиле, војску и полицију. Они су данас слободни грађани републике Косово. Овдашње судске власти су их ослободиле свих оптужби и вратиле их кућама.
Познавајући судски систем ове државе у којем патријотама није дозвољена ни слобода јавног олупљања док се терористи ослобађају оптужби за масовне ратне злочине, могу рећи само једно. Када неправда постане закон, отпор је твоја дужност.
Узећемо два најзанимљивија случаја. Браћу Битићи и Гњиланску групу... У првом случају Браћа Битићи долазе из Сједињених Држава на простор Косова и Метохије где се намеравају борити на страни терористичке организације '' Ослободилачка Војска Косова '' а против уставног поретка и територијалне целовитости државе Србије. Током својих задатака које су обављали, браћи се десило да их ухвате и сву тројицу убију. Што је сложићете се ризик који сваки терориста прихвата онога дана када се одлучи да се бави овим послом. Ништа необично, зар не? Необично је оно што долази касније... Овдашње тужилаштво веровали или не, сада потражује оне који су бранећи сопствену земљу од шиптарских терориста били принуђени да их убијају. Они траже да им се суди под оптужбом да побијеним терористима нису омогућили праведно суђење, већ су их уместо тога поубијали.
Можда ће вам овај други случај поближе објаснити какву то правду спроводи наше тужилаштво. Наиме некада давно ухваћена је једна већа група терориста припадника '' Ослободилачке Војске Косова '' која је имала ту срећу да доживи праведно суђење за своја недела. Ако неко обуче униформу терористичке организације или је макар и њен симпатизер, он је по сваком основу може бити осуђен за рушење уставног поретка једне суверене државе. Међутим ови момци су отишли и корак даље од парадирања у униформама, те су почели убијати Србске цивиле, војску и полицију. Они су данас слободни грађани републике Косово. Овдашње судске власти су их ослободиле свих оптужби и вратиле их кућама.
Познавајући судски систем ове државе у којем патријотама није дозвољена ни слобода јавног олупљања док се терористи ослобађају оптужби за масовне ратне злочине, могу рећи само једно. Када неправда постане закон, отпор је твоја дужност.
Нема коментара:
Постави коментар