Ево како функционише демократски поредак. Сав њен бесмисао можемо видети на примеру мале општине Оџаци. Овде су пре неки дан одржани локални избори за општинску власт.
Грађани могу дакле да бирају између више политичких партија, односно између више интересних група. Њихов избор зависиће од онога што им свака од ових група буде понудила.
Група под редним бројем 6 примера ради понудила је следеће:
Неко други је нудио обећања а неко конкретне и опипљиве ствари. Бирајући између конкретних материјалних добара и обећаних материјалних добара, већина људи, поучена досадашњим искуством са политичким интересним групама, одлучиће се за конкретну и опипљиву корист. Како одлазак на изборе није физички рад, нити представља нарочит напор, цена одласка на изборе и заокруживања броја 6 неће бити нарочито висока. Како незванично сазнајемо цене се крећу од 10-20 евра у готовом а може и у натури.
Узмимо за пример поменуту општину Оџаци. У њој живи око 27 000 људи са правом гласа. Ако један глас вреди 10 евра онда 27 000 гласова, вреди 270 000 евра. Наравно ако желите апсолутну већину од 100% одборника у скупштини општине. Ово вам свакако није потребно. Да би самостално формирали власт довољно је 51% односно 15 000 од могућих 27 000 гласова. Што нас доводи до цифре од 150 000 евра. Која се уз одређене ризике може још смањивати ако узмемо у обзир да је излазност на изборе ретко када већа од 75% као и то да ће неки мањи број људи гласати за нас из фамилијарних или пријатељских разлога. Било како било. цифра од 150 000 евра није никакво недостижно богатство. Већина предузетника и иоле способнијих људи може лако доћи до ове количине... Оно што хоћу да кажем јесте да не морате бити баснословно богат човек да би сте под својом контролим држали неку мању општину и сва њена природна и друга богатства. Ако вам се ово чини као ризична инвестиција, за овај новац евентуално можете купити два солидна стана у Београду.
Наравно да ово није нешто што је изводљиво за вас као појединца али за организовану политичку партију освајање мањих општина није компликован задатак. Дколе год је макар и теоретски могуће куповати општине и градове, демократија ће бити један од горих система власти које смо видели.
Ево и списка мањих општина и цена апсолутне власти у њима.
Барајево - око 20 000 бирача. Неопходна средства око 100 000 евра.
Сопот - око 15 000 бирача. Неопходна средства око 75 000 евра.
Мали Иђош - око 8 000 бирача. Неопходна средства око 40 000 евра.
Апатин - око 25 000 бирача. Неопходна средства око 130 000 евра.
Сремски Карловци - око 7000 бирача. Неопходна средства око 35 000 евра.
Тител - око 12 000 бирача. Неопходна средства око 60 000 евра.
Сремска Митровица - око 70 000 бирача. Неопходна средства око 350 000 евра.
Мали Зворник - око 9000 бирача. Неопходна средства око 45000 евра.
Страгари - око 4000 бирача. Неопходна средства око 20 000 евра. ( цена бољег аута )
Ћићевац - око 4000 бирача. Неопходна средства око 20 000 евра.
Грађани могу дакле да бирају између више политичких партија, односно између више интересних група. Њихов избор зависиће од онога што им свака од ових група буде понудила.
Група под редним бројем 6 примера ради понудила је следеће:
Неко други је нудио обећања а неко конкретне и опипљиве ствари. Бирајући између конкретних материјалних добара и обећаних материјалних добара, већина људи, поучена досадашњим искуством са политичким интересним групама, одлучиће се за конкретну и опипљиву корист. Како одлазак на изборе није физички рад, нити представља нарочит напор, цена одласка на изборе и заокруживања броја 6 неће бити нарочито висока. Како незванично сазнајемо цене се крећу од 10-20 евра у готовом а може и у натури.
Узмимо за пример поменуту општину Оџаци. У њој живи око 27 000 људи са правом гласа. Ако један глас вреди 10 евра онда 27 000 гласова, вреди 270 000 евра. Наравно ако желите апсолутну већину од 100% одборника у скупштини општине. Ово вам свакако није потребно. Да би самостално формирали власт довољно је 51% односно 15 000 од могућих 27 000 гласова. Што нас доводи до цифре од 150 000 евра. Која се уз одређене ризике може још смањивати ако узмемо у обзир да је излазност на изборе ретко када већа од 75% као и то да ће неки мањи број људи гласати за нас из фамилијарних или пријатељских разлога. Било како било. цифра од 150 000 евра није никакво недостижно богатство. Већина предузетника и иоле способнијих људи може лако доћи до ове количине... Оно што хоћу да кажем јесте да не морате бити баснословно богат човек да би сте под својом контролим држали неку мању општину и сва њена природна и друга богатства. Ако вам се ово чини као ризична инвестиција, за овај новац евентуално можете купити два солидна стана у Београду.
Наравно да ово није нешто што је изводљиво за вас као појединца али за организовану политичку партију освајање мањих општина није компликован задатак. Дколе год је макар и теоретски могуће куповати општине и градове, демократија ће бити један од горих система власти које смо видели.
Ево и списка мањих општина и цена апсолутне власти у њима.
Барајево - око 20 000 бирача. Неопходна средства око 100 000 евра.
Сопот - око 15 000 бирача. Неопходна средства око 75 000 евра.
Мали Иђош - око 8 000 бирача. Неопходна средства око 40 000 евра.
Апатин - око 25 000 бирача. Неопходна средства око 130 000 евра.
Сремски Карловци - око 7000 бирача. Неопходна средства око 35 000 евра.
Тител - око 12 000 бирача. Неопходна средства око 60 000 евра.
Сремска Митровица - око 70 000 бирача. Неопходна средства око 350 000 евра.
Мали Зворник - око 9000 бирача. Неопходна средства око 45000 евра.
Страгари - око 4000 бирача. Неопходна средства око 20 000 евра. ( цена бољег аута )
Ћићевац - око 4000 бирача. Неопходна средства око 20 000 евра.
Нема коментара:
Постави коментар