27 март 1941 остаће упамћен у Србској историји као дан када је логика напустила Србију. Када вас напусти разум, могу вам се догодити разне ружне ствари... Можете остати без државе или њеног становништва. Што се нама у некој одређеној мери и догодило.
Појединца који изгуби разум још и можете затворити у лудницу али читав један народ тешко да може да стане тамо... Тога 27 марта 1941 наш народ, кренуо је путем без повратка. Мање или више већина до тадашњих ратних сукоба у којима смо учествовали и херојски давали своје животе имала је приличног смисла. Сваки пут када смо ратовали, рат нас се директно тицао. У њима смо бранили или ослобађали наше земље, спасавали људе од покоља и имовину људи од уништења. Остаће вечна недоумица, шта и кога смо то бранили 27 марта? Остаће питање, постоји ли макар и један смислени разлог због кога смо се одлучили да учествујемо у другом светском рату. С обзиром да нас за дивно чудо нико први није напо, нити је имао намеру да нас нападне, може се рећи да смо заиста могли да бирамо хоћемо ли учествовати у свему томе, како и на који начин.
А нудило се следеће... Трећи раих нам је у датом моменту понудио да гледамо своја посла и не мешамо се у било какве војне сукобе. Што је 26 3 1941 објавио и лист '' Политика ''.
Из приложеног се може закључити да је један понуда Трећег Рајха била сасвим коректна и прихватљива. Наша једина обавеза практично би била да никада не нападнемо Трећи Рајх. Овакав захтев не чини се претераним ако узмемо у обзир да би нападање Трећег рајха у датим околностима било бесмислено с обзиром на њихову снагу и присутност на скоро свим нашим границама. Са друге стране наши дотадашњи савезници Енглеска, САД и Фтанцуска ( капиталистичке земље ) нису нам могле понудити ништа друго осим уласка у директан ратни сукоб са Трећим Рајхом у циљу заједничке борбе против њиховог непријатеља. Трећи рајх је био њихов непријатељ а не наш. Онај који вам понуди мир он вам није непријатељ а онај који вам понуди учешће у рату мора вам дати заиста добар разлог за такав потез. Овакав рат би смо наравно водили о сопственом трошку без могућности коришћења њихове помоћи из простог разлога што се Краљевина Југославија није граничила ни са једном од савезничких земаља, тако да нам њихова помоћ неби имала куда стићи чак и ако би били спремни да нам је пошаљу. Трећа страна, комунистичка Русија нудила нам је такође да учествујемо у рату о свом трошку против њиховог непријатеља за шта би смо били награђени увођењем тоталитарног комунистичког поретка. Такав поредак постојао је у Русији а његови резултати до тог момента били су око 10 000 000 милиона мртвих Руса као и поприлично велики број срушених цркава манастира и других злочина до тада никада почињених од стране власти према сопственом народу... Но и поред тога, ова страна у сукобу ипак је имала своје присталице у Србији током предстојећег рата.
И шта мислите шта смо од свега овога одабрали? Одбацили смо здрав разум, овде је извршен државни удар, власт која је склопила савез са Немцима је свргнута. Разуларена маса света изашла је на улице да потврди да је уместо мира, онако ничим изазвана, прихватила да уђе у рат. Након изражене жеље да се у рат уђе, жеља им се испунила. Изазивачи рата, покупили су злато из трезора НБЈ и одвезли се из земље. У чему је веровали или не учествовао и сам Југословенски краљ. Немачки окупатор је разделио наше земље заинтересованим странама које су у оквиру својих окупационих зона започеле са етничким чишћењем нашег народа. Једино уточиште за време рата била је окупирана Србија Ђенерала Милана Недића који је са неколицином нормалних људи успео да је сачува од потпуног биолошког уништења токм рата. Ова област била је под контролом Вермахта тако да је најгори сценарио тренутно био избегнут и одложен тек за крај рата када овде долазе прво '' савезници '' демократе да бомбама утру пут злогласној црвеној армији.
Ето то би укратко био опис догађаја који су уследили након што нас је разум напустио...
А ево објашњења и за оне којима треба да се црта...
Појединца који изгуби разум још и можете затворити у лудницу али читав један народ тешко да може да стане тамо... Тога 27 марта 1941 наш народ, кренуо је путем без повратка. Мање или више већина до тадашњих ратних сукоба у којима смо учествовали и херојски давали своје животе имала је приличног смисла. Сваки пут када смо ратовали, рат нас се директно тицао. У њима смо бранили или ослобађали наше земље, спасавали људе од покоља и имовину људи од уништења. Остаће вечна недоумица, шта и кога смо то бранили 27 марта? Остаће питање, постоји ли макар и један смислени разлог због кога смо се одлучили да учествујемо у другом светском рату. С обзиром да нас за дивно чудо нико први није напо, нити је имао намеру да нас нападне, може се рећи да смо заиста могли да бирамо хоћемо ли учествовати у свему томе, како и на који начин.
А нудило се следеће... Трећи раих нам је у датом моменту понудио да гледамо своја посла и не мешамо се у било какве војне сукобе. Што је 26 3 1941 објавио и лист '' Политика ''.
Из приложеног се може закључити да је један понуда Трећег Рајха била сасвим коректна и прихватљива. Наша једина обавеза практично би била да никада не нападнемо Трећи Рајх. Овакав захтев не чини се претераним ако узмемо у обзир да би нападање Трећег рајха у датим околностима било бесмислено с обзиром на њихову снагу и присутност на скоро свим нашим границама. Са друге стране наши дотадашњи савезници Енглеска, САД и Фтанцуска ( капиталистичке земље ) нису нам могле понудити ништа друго осим уласка у директан ратни сукоб са Трећим Рајхом у циљу заједничке борбе против њиховог непријатеља. Трећи рајх је био њихов непријатељ а не наш. Онај који вам понуди мир он вам није непријатељ а онај који вам понуди учешће у рату мора вам дати заиста добар разлог за такав потез. Овакав рат би смо наравно водили о сопственом трошку без могућности коришћења њихове помоћи из простог разлога што се Краљевина Југославија није граничила ни са једном од савезничких земаља, тако да нам њихова помоћ неби имала куда стићи чак и ако би били спремни да нам је пошаљу. Трећа страна, комунистичка Русија нудила нам је такође да учествујемо у рату о свом трошку против њиховог непријатеља за шта би смо били награђени увођењем тоталитарног комунистичког поретка. Такав поредак постојао је у Русији а његови резултати до тог момента били су око 10 000 000 милиона мртвих Руса као и поприлично велики број срушених цркава манастира и других злочина до тада никада почињених од стране власти према сопственом народу... Но и поред тога, ова страна у сукобу ипак је имала своје присталице у Србији током предстојећег рата.
И шта мислите шта смо од свега овога одабрали? Одбацили смо здрав разум, овде је извршен државни удар, власт која је склопила савез са Немцима је свргнута. Разуларена маса света изашла је на улице да потврди да је уместо мира, онако ничим изазвана, прихватила да уђе у рат. Након изражене жеље да се у рат уђе, жеља им се испунила. Изазивачи рата, покупили су злато из трезора НБЈ и одвезли се из земље. У чему је веровали или не учествовао и сам Југословенски краљ. Немачки окупатор је разделио наше земље заинтересованим странама које су у оквиру својих окупационих зона започеле са етничким чишћењем нашег народа. Једино уточиште за време рата била је окупирана Србија Ђенерала Милана Недића који је са неколицином нормалних људи успео да је сачува од потпуног биолошког уништења токм рата. Ова област била је под контролом Вермахта тако да је најгори сценарио тренутно био избегнут и одложен тек за крај рата када овде долазе прво '' савезници '' демократе да бомбама утру пут злогласној црвеној армији.
Ето то би укратко био опис догађаја који су уследили након што нас је разум напустио...
А ево објашњења и за оне којима треба да се црта...
Нема коментара:
Постави коментар